Zašto NBS drži najvišu kamatnu stopu u Evropi

Strah od inflacije

  • Broj 20, maj 2015.

  • Miloš Obradović

  • 0

Tačno je da je inflacija u Srbiji vrlo niska već više od godinu dana, ali na to su uticali i jednokratni faktori - neuobičajeno nizak rast regulisanih cena u proteklih godinu dana, pad cena primarnih poljoprivrednih proizvoda i snažan pad svetske cene nafte od sredine prošle godine. Prošla godina je bila specifična i zbog povećanja neizvesnosti u međunarodnom okruženju



Narodna banka drži visoku kamatnu stopu iz straha od inflacije. Mi smo zemlja u tranziciji i našoj privredi odgovara visoka jednocifrena inflacija, a ne deflacija kakvu faktički sada imamo, kaže Slobodan Petrović, generalni direktor Salforda.

Prema najnovijem Svetskom ekonomskom pregledu Međunarodnog monetarnog fonda, Srbija će u 2015. biti jedna od samo 16 zemalja u svetu koja će zabeležiti pad bruto domaćeg proizvoda, od 0,5 odsto. U poslednjih šest godina Srbija se nalazi u trećoj recesiji, sa ogromnom nezaposlenošću, posebno među mladima.

Odgovor velikog broja drugih zemalja na ovakve ekonomske trendove bio je monetarno labavljenje, smanjenje kamatnih stopa skoro na nulu i naposletku čak i štampanje novca, ne bi li se podstakao privredni rast (ECB otkpuljuje obveznice za 60 milijardi evra mesečno). U Srbiji je situacija poprilično drugačija. Pored restriktivne fiskalne politike poslednjih godina usled smanjenja plata i penzija i povećanja poreza, centralna banka i dalje vodi restriktivnu monetarnu politiku. Doduše, Narodna banka je nedavno spustila referentnu kamatnu stopu za pola procentnog poena, na sedam odsto, ali uzimajući u obzir da je godišnja inflacija u martu iznosila 1,9 odsto, NBS ima najvišu realnu kamatnu stopu u Evropi. Uprkos tome što je inflacija već dugo ispod ciljanog koridora, Narodna banka veoma oprezno smanjuje kamatnu stopu.

Tekuća i projektovana inflacija


Njihov odgovor je da se zbog odloženog dejstva u delovanju mera monetarne politike na inflaciju centralne banke prilikom odlučivanja o promeni referentne kamatne stope ne rukovode tekućom, već projektovanom inflacijom.

„Tačno je da je inflacija u Srbiji vrlo niska već više od godinu dana, ali na to su uticali i jednokratni faktori - neuobičajeno nizak rast regulisanih cena u proteklih godinu dana, pad cena primarnih poljoprivrednih proizvoda i snažan pad svetske cene nafte od sredine prošle godine. Prošla godina je bila specifična i zbog povećanja neizvesnosti u međunarodnom okruženju, što se negativno odražavalo na tokove kapitala prema zemljama u usponu. Sve to je nametalo potrebu da se monetarna politika relaksira oprezno, posebno imajući u vidu činjenicu da je domaća fiskalna neravnoteža bila izražena, na šta su investitori generalno vrlo osetljivi", u kažu NBS.

Za privrednike je politika visokih kamatnih stopa i jakog dinara kao posledice, jedan od najvećih krivaca za stradanje srpske industrije u poslednjih petnaestak godina.
Slobodan Petrović, generalni direktor Salforda, u čijem sastavu su donedavno poslovali Knjaz Miloš, Bambi i Imlek, ističe da je jak dinar uništio proizvodnju i radna mesta, a da rade samo uslužne delatnosti koje se nalaze u vlasništvu stranaca. On postavlja pitanje zašto se insistira na modelu od kog čak i Zapad odustaje.

„Narodna banka drži visoku kamatnu stopu iz straha od inflacije. Mi smo zemlja u tranziciji i našoj privredi odgovara visoka jednocifrena inflacija, a ne deflacija kakvu faktički sada imamo. Takođe bi i kurs morao biti realniji. Kamatne stope bi mogle biti manje kada bi se sredstva iz rezervacija koje stoje u Narodnoj banci vratile privredi", predlaže Petrović, dodajući da je privredi kao što je naša primerenija referentna kamatna stopa od osam plus-minus 1,5 odsto, nego sadašnji cilj NBS četiri plus-minus 1,5 odsto.

Petrović dodaje da zemlje u krizi smanjuju kamatne stope skoro na nulu, dok Srbija držanjem jakog dinara obuzdava inflaciju.

Kamatne stope


Kamatne stope poslovnih banaka se u poslednje vreme blago smanjuju i prema istraživanju Boška Živkovića i Miroslava Marinkovića, saradnika MAT-a, sada prosečna kamatna stopa kredita u evrima za privredu iznosi oko 5,33 odsto, što je i dalje među najvišim kamatama u regionu. Naravno, sa ovim kreditom preuzima se i rizik kursa, što se najbolje vidi po gubicima zbog kursnih razlika koje kompanije iskazuju na kraju godine.



Nastavak teksta možete pročitati u dvadesetom broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"
pošaljite komentar

Nema komentara