Kolumna dr Dušana Pavlovića

Stvarno – šta su to strukturne reforme?

  • Broj 26, decembar 2015

  • Dr Dušan Pavlović

  • 0

Veliki deo ekonomista, domaćih i stranih, pun je pohvala za ekonomsku politiku Vlade Srbije, pogotovo za mere u oblasti javnih finansija. Ipak, jedan deo njih smatra da će reforme dati pun efekat tek kada se sprovedu strukturne reforme. O strukturnim reformama u Srbiji slušamo već najmanje petnaest godina. Šta su strukturne reforme, i zašto su važne za privredni uspeh?


Strukturne reforme podrazumevaju promenu odnosa političkih institucija i privrede. Cilj strukturnih reformi je da ukloni državu s puta privredi tako da privreda može da posluje s dobitkom. Recimo, vlada može da smanji nivo regulacije privrede kroz olakšanje izdavanja građevinskih dozvola, lako plaćanje poreza elektronskim putem, ukidanje nepotrebnih procedura prilikom registracije preduzeća itd. Ovakvi vidljivi potezi direktno utiču na poboljšanje privrednog ambijenta koje je moguće meriti i kvantifikovati. To radi, recimo, Doing Business projekat Svetske banke koji je ove godine zabeležio apsolutan i relativan napredak Srbije na listi.

Iako je u 2014. godini napredovala na svetskim listama koje mere strukturne reforme, privreda Srbije i dalje posluje sa gubitkom. Tako piše u Saopštenju u poslovanju privrede u 2014. godini koje je nedavno objavila Agencija za privredne registre. Ukupan gubitak privrede za 2014. godinu iznosi 1,1 milijardu evra, što je četiri puta više nego u 2013. godini. Dakle, napredovali smo u strukturnim reformama, a privreda posluje gore nego pre. Kako to?

Postoje mnoge političke institucije koje se takođe mogu kvantifikovati, ali koje lista Svetske banke ne uzima u obzir kada meri strukturne reforme u nekoj zemlji. Uzmite za primer javna, državna i društvena preduzeća čiji je godišnje finansijske izveštaje nedavno objavila Agencija za privredne registre. Veliki deo tih preduzeća i dalje dobija različite vrste pomoći od države za svoje funkcionisanje u vidu direktne pomoći, kredita ili odustajanja od nenaplativih potraživanja od drugih javnih preduzeća (recimo, Aerodrom Beograd ne naplaćuje Air Srbiji aerodromske takse). Na ovakav način su šest velikih državnih preduzeća u 2014. godini – Srbijagas, EPS, Železnice, Železara, Petrohemija i Air Srbija – napravili gubitak u iznosu od preko milijardu evra. Ista ta preduzeća su u 2014. godini od države dobila subvencije u iznosu od 240 miliona evra. Ovo nisu nikakvi poverljivi podaci (ne smeju ni da budu, jer su navedena preduzeća državna). Sve stoji u finansijskim izveštajima koji su objavljeni na internet-prezentaciji Agencije za privredne registre.

Odakle državi ovih 240 miliona evra? Jedan od izvora može da bude smanjenje penzija koje na godišnjem nivou iznosi 210 miliona evra. Dakle, smanjenje penzija je iskorišćeno za subvencije držanim preduzećima koja su, uprkos subvencijama, napravila gubitke. 



Nastavak teksta možete pročitati u dvadesetšestom broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"
pošaljite komentar

Nema komentara