Serija Nove ekonomije “Javne nabavke - novac svih nas

Svaka četvrta nabavka nepravilna

  • Broj 44, oktobar 2017

  • Miloš Obradović

  • 0

U Srbiji se godišnje sprovede javnih nabavki u vrednosti od skoro tri milijarde evra, a prema nalazima Državne revizorske institucije više od četvrtine ima nepravilnosti ili su ugovori zaključeni bez postupka javne nabavke. Do kraja godine se očekuje novi zakon o javnim nabavkama, ali ovoga puta stručna javnost se nada da će biti i javne rasprave

Mesto gde se interes pojedinaca susreće sa javnim novcem prirodno je stanište korupcije. Takvo mesto su javne nabavke u kojima se godišnje obrne blizu tri milijarde evra. Iako su izmene zakona iz 2013. i 2015. godine promenile situaciju nabolje, a krajem prošle godine je otvoreno i poglavlje 5 u pregovorima sa EU koje se upravo odnosi na javne nabavke, percepciju o korupciji u javnim nabavkama teško je iskoreniti. Ostaje da se vidi da li će u tome uspeti novi zakon o javnim nabavkama koji bi trebalo da bude donesen do kraja ove godine. 

Ovoga puta svi se nadaju da će se to desiti nakon javne rasprave koja je izostala 2015. godine. Ipak, statistika Uprave za javne nabavke pokazuje da je u prošloj godini samo tri odsto javnih nabavki realizovano u pregovaračkom postupku bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda, što je najnetransparentniji i samim tim najkoruptivniji oblik javnih nabavki. 

S druge strane, 93 odsto javnih nabavki sprovedeno je u otvorenim postupcima. Na primer, 2012. godine 28 odsto javnih nabavki je sprovedeno pregovaračkim postupcima u kojima postoji veliki rizik da se naručilac dogovori sa ponuđačem, ili da se sami ponuđači između sebe dogovore, što rezultira višom cenom i lošijim kvalitetom nego u slučaju konkurencije. 

Promena i veliki pad u broju pregovaračkih postupaka je nastao kada je 2013. godine Uprava za javne nabavke počela da daje mišljenja naručiocima da li je neophodan pregovarački postupak. Od 9,5 milijardi dinara javnih nabavki sprovedenih u pregovaračkom postupku bez objavljivanja tendera, četiri milijarde (43 odsto) se odnosi na državna preduzeća i sa državnom upravom oni sprovode dve trećine zatvorenih javnih nabavki. Iako je najveći deo javnih nabavki otvoren, to pak ne znači automatski da zloupotreba nije bilo, jer brojni su načini da se tender namesti.


Šta je svrha javnih nabavki

Jedna od osnovnih funkcija javnih nabavki - da se nabave roba ili usluga odgovarajućeg kvaliteta po najnižoj mogućoj ceni - narušena je faktički nepostojanjem konkurencije na tenderima. Prosečan broj ponuđača na tenderima u 2016. bio je 2,9 što je čak napredak u odnosu na prethodne godine, ali u čak 42 odsto slučajeva na konkurs za javnu nabavku stigla je samo jedna ponuda. Nepostojanje konkurencije direktno ugrožava načelo ekonomičnosti javnih nabavki. Koliko je narušeno poverenje firmi u javne nabavke, odnosno državne institucije i javna preduzeća, govori podatak da je 2003. godine prosečno na tenderima učestvovalo 8,5 ponuđača. 

Međutim, godine zloupotreba, često i otkrivenih u javnosti, ali bez reakcije nadležnih institucija, dovele su do toga da se firme i ne javljaju na tendere, misleći da je pobednik već poznat. 

I Savet stranih investitora u Beloj knjizi za 2016. godinu prepoznaje napredak u ovoj oblasti, ali napominje da je "nastavljen desetogodišnji trend da antikorupcijska pravila koja su sadržana u članovima 21-30 Zakona nisu primenjena. Ne postoje još uvek jasne naznake da će antikoruptivne mere biti sprovedene”.

Iako je u martu 2016. godine potpisan sporazum o saradnji Uprave za javne nabavke i Agencije za borbu protiv korupcije, što je trebalo da rezultira sprovođenjem postupaka i izricanjem sankcija protiv odgovornih lica u slučajevima postojanja korupcije, odnosno nameštenih ponuda, restriktivnih sporazuma i davanja neopravdano niskih cena od strane ponuđača, u praksi se napredak ne primećuje. 

Koliko se zaista sankcionišu zloupotrebe u javnim nabavkama najbolje pokazuje podatak da je Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki propisala svega sedam novčanih kazni do sada.

Njenom kredibilitetu ne doprinosi ni to što je recimo u slučaju Prokopa ignorisala presudu Upravnog suda da se poništi javna nabavka po žalbi građanskog nadzornika Topličkog centra za demokratiju i ljudska prava. U poslu vrednom 26 miliona evra, za koji je građanski nadzornik tvrdio da je zaključen šest miliona evra skuplje od procenjene vrednosti, Upravni sud je dosudio da se radilo o sukobu interesa i tako preinačio rešenje Komisije. 


Profesionalni obarači tendera

Na odluke Komisije primedbe ima i Udruženje ponuđača Srbije iz Kragujevca, koje tvrdi da se dešava da za slične ili čak iste situacije Komisija donosi različite odluke u zaštiti prava. U ovom udruženju koje okuplja stotinak članova ističu da je prethodna promena zakona donela dobre stvari, ali i loše koje su mogle biti izbegnute javnom raspravom. Pre svega ističu da je problem što je podnošenje zahteva za zaštitu prava omogućeno samo ponuđaču koji ima interes za dodelu ugovora, ili koji može da pretrpi štetu. 

*Projekat "Unapređenje kvaliteta izveštavanja o trošenju javnog novca u Srbiji" finansira National Endowment for Democracy.

Ovaj tekst, celokupan sadržaj i izneti stavovi su isključiva odgovornost Business Info Group kao izdavača NOVE EKONOMIJE i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja National Endowment for Dermocracy.

NED



Nastavak teksta možete pročitati u 44. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija".

pošaljite komentar

Nema komentara