Najproduktivniji ugljenokop obeležio 20 godina rada

Teški dani su iza Tamnave

  • Broj 27, januar 2016

  • Gordana Bulatović

  • 0

Svakog meseca dok je "Tamnava – Zapadno polje” bila pod vodom, Elektroprivreda Srbije je prema grubim računicama gubila oko 30 miliona evra. Od poplava u maju do kraja decembra uvezeno je struje u vrednosti od 90 miliona evra i kupljen je ugalj za 30 miliona evra



Najproduktivniji ugljenokop u okviru Elektroprivrede Srbije, Tamnava,  prošlog meseca obeležio je dve decenije rada. Tokom tih 20 godina iz ovog ugljenokopa isporučeno je čak 159 miliona tona lignita.

Proizvodnja uglja na kopu "Tamnava  – Zapadno polje” počela je 17. novembra 1995. godine i od tog vremena povećana je sa šest miliona tona godišnje na 14,6 miliona tona, u rekordnoj 2013.godini.

Rekord  od pre dve godine možda bi već bio premašen da poplave iz maja 2014. nisu od kopa napravile, i bukvalno, jezero. Izlivanje reke Kolubare kao posledicu imalo je obustavljanje proizvodnje uglja na toj lokaciji za potrebe termoelektrana "Nikola Tesla”. Duže od sedam meseci "Tamnava – Zapadno polje” bilo je samo veštačko jezero površine oko 22 kvadratna kilometra, sa oko 187 miliona kubika vode, što je veća zapremina od Vlasinskog jezera koje, inače, ima 165 miliona kubika vode. U jezeru je ostalo zarobljeno devet bagera, veliki broj mašina pomoćne mehanizacije, tračni transporteri i druga proizvodna oprema.

Svakog meseca dok je "Tamnava – Zapadno polje” bila pod vodom, Elektroprivreda Srbije je prema grubim računicama gubila oko 30 miliona evra. Od poplava u maju do kraja decembra uvezeno je struje u vrednosti od 90 miliona evra i kupljen je ugalj za 30 miliona evra.

Bruto domaći proizvod za 2014. godinu manji je za 1,2 odsto samo zbog toga što sedam meseci nije radio kop "Tamnava – Zapadno polje".

Sa ispumpavanjem vode krenulo se u septembru 2014. godine. Kompletan posao finansiran je iz kredita Svetske banke od 15 miliona evra, a koliko je čitav posao bio zahtevan, govori činjenica da je bilo angažovano preko 20 pumpi, kao i devet cevovoda na terenu koji nije nimalo pristupačan. Instalirana je za te potrebe pontonska oprema, remorkeri i druga infrastruktura.  Tek posle tri meseca, radnici koji su radili na ispumpavanju vode uspeli su da dođu do rotornog bagera "Glodar 3” koji je, tokom poplava, bio potpuno potopljen.

 Danas je on, kao i druge mašine nakon sanacije, u funkciji.



Nastavak teksta možete pročitati u dvadesetsedmom broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"
pošaljite komentar

Nema komentara