Tegla puna pepela

Gde je, onda, taj trenutak kad osoba uvidi da je raskid „bio najbolji potez u datom momentu“? Pojma nemam, još sam vrlo od njega daleko. Zasad uživam što kuća nije uvek puna, a frižider prazan, što nema dlaka u slivniku, što raspolažem svojim vremenom i svojim novcem. Ali, to je slaba protivteža bračnim nežnostima i slaba uteha u praznoj postelji…

Raskidi su uvek mučni, ma kako to dvoje tvrdilo da se rastalo „civilizovano“. Oni nose breme poraza, neizgovorenih ili prebrzo ispaljenih reči, straha od samoće ili nemogućnosti da pronađu drugog partnera. Ali, kad prođe izvesno vreme, koje zavisi od slučaja do slučaja, ispostavlja se da je to bio najbolji potez u datom trenutku, kada sva berićet još ne može da se sagleda. Čitava je lepeza razloga za rastanak, načina kako se razilazi i prevazilaze posledice te odluke.

Počnimo od onog klasičnog – preljube. Zamislite ovu situaciju: sreću se dve poznanice i jedna ne može da sačeka da se do detalja pohvali kako je ostavila muža, jer je našla lepšeg i mlađeg u koga se zaljubila. Ova će njoj: a mene je muž ostavio, zbog mlađe i, prećutkuje, lepše, nakon duže afere. Ne zna se kojoj je neprijatnije. Prvu je blam što je bila tako euforična, ali joj ne pada na pamet da „ćurak“ može za tren da se okrene i da se i sama nađe u poziciji ostavljene. Baš to slepilo će joj, možda, biti baksuz.  

Druga pati, te pati i mrzi ovu prvu daleko više od nevernika, na nju preusmerava sav svoj čemer. Ona tek ne pomišlja da se kolo sreće okreće, te da i ona jednom može biti pobednik u ratu zvanom ljubav. Ne zna kud bi sa sobom, da li da se ubije, ili da strpljivo čeka da ludilo prođe „njenog“ čoveka, da se posavetuje sa astrolozima, obrati vračarama, ili da se, ipak, preusmeri na drugog. Sličan ogavan ukus prati i fraza „ostaćemo prijatelji“.

Muškarci ne plaču

Lanac raskida u priču uvlači i tipologiju uključenih muškaraca. Prvi je ostavljeni muž koji ne zna šta ga je snašlo, ali mu ponos ne da da moli ženu da mu se vrati. On će kukati na sve strane, možda se odati piću, ali na kraju će, kao svaka krpa, naći novu zakrpu. Njegov suparnik je trenutno na dobitku, dok mu ta starija ne dojadi, kad će sam da pokrene lavinu novih događaja. Treći je preljubnik koji iz komoditeta ostaje cimer bivšoj supruzi, dok se vikendom ljubaka sa novom mladom i po difoltu nezavisnom „ribom“, čime ostavlja prostora bivšoj ženi da se i dalje nada. Iz toga zaključujemo da je, kao i uvek, lakše „jačem“ polu.

Ali, da li je baš tako? Muškarci po načelima patrijarhata ne plaču, oni tugu ubijaju u veselom društvu ne rešavajući ama baš ništa. Muški se drže, bodre ortaka nabacivanjem novih devojaka, izjavama „ona i nije bila za tebe“. Žena je prema ženi brižna, ali u današnje vreme se svi saveti svode na „dosta si trpela“. Takva podrška je produktivna samo ukoliko je njihova prijateljica istinski sa sobom raskrstila. Ako nije, ostaje joj da izbije klin klinom, što je do pre emancipacije bio recept rezervisan za muškarce.

Nastavak teksta možete pročitati u devetnaestom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“