Trendovi u filmskoj industriji

Tri bilborda, a o blatu i da ne pričam

  • Broj 47, januar 2018

  • Jelica Stojančić

  • 0

Osnovna razlika između festivalskih autorskih filmova i onih koji pripadaju holivudskom mejnstrimu je u načinu posmatranja života. Suština autorskih filmova je da se određene teme ne tumače po šablonu. Priča može da počne na bilo kom mestu i da se završi bez ikakvog racionalnog objašnjenja. U mejnstrim filmovima to često nije moguće, jer sve mora da ima logično objašnjenje.

Šta je danas trendi u filmskoj industriji? Pa, povratiti uložene pare i zaraditi basnoslovno. Pa ponovo ulagati, pa se bogatiti... A gde nije tako? Dobro, svuda bi ljudi da se osevape ako može preko noći, ali mi ovog puta pričamo o pokretnim slikama. Neće biti reči ni o aktuelnim skandalima koji potresaju Holivud gde je ultramoćni producent Harvi Vajnstajn optužen za brutalno seksualno maltretiranje glumica. Neke zvezde su ga okrivile za silovanje, druge za nedolično ponašanje. Dripac. Istraga je u toku. Upleo se i FBI (nešto kao Savezni SUP). „Oskarom" ovenčani glumac Kevin Spejsi navaljivao je na zgodne mladiće, a protiv njihove volje. Istraga je u toku. FBI se (još) nije umešao. Nećemo o holivudskim perverzijama i dilemi da li je Spejsi sada manje dobar glumac otkako je njegova predatorska strana ličnosti postala javna, ili je i dalje bravurozni Kajzer Sosa (lik iz filma „Dežurni krivci") ili je za njega zauvek spuštena filmsko-pozorišna zavesa. Za početak, bez pardona je izbačen iz kultne serije „Kula od karata" u kojoj je bio centralna ličnost. Nema nezamenljivih.

Ne bi me iznenadilo da jednog dana neko napiše provokativni scenario o sadašnjim aferama i tu padne neki Oskar. Sa  Holivudom se nikad ne zna. Mračnim pričama na zlatnu statuu, šta je tu novo. Što gore to bolje za industriju celuloidnog mesa i kobasica, pardon industriju slatkih snova...
Dakle, na koje teme se fokusirala filmska mašina proteklih godinu-dve dana, šta su tendencije. U eri sve nepismenijeg sveta, sve manje obrazovanog, a opsednutog poslom, trkom za parama, postavlja se pitanje kako i zašto se konzumira film. Može se konzumirati zabave radi u dugim zimskim danima, kokica i provoda radi ako izađeš sa društvom iz škole, dobiješ 3D naočari i pobegneš u virtuelnu stvarnost. Može neki isprovocirati intelektualca u tebi, pa da posle sat i po, dva sedenja u kino dvorani, zavrneš sa prijateljima u kafanu i analiziraš komad. Ali, nažalost, sve je manje filmova koji na stari klasičan način zahtevaju dubinsku, filozofsku raspravu, ali naiđe i takav slučaj. Na primer, bioskopski hit ovih dana je dokumentarac „Druga strana svega" Mile Turajlić (31), autorke filma „Cinema Komunisto" gde je glavna junakinja njena majka Srbijanka. U ovogodišnjem pobedničkom ostvarenju  Međunarodnog dokumentarnog filmskog festivala u Amsterdamu (IDFA)More results  nije reč o tradicionalnom sukobu majka–kćerka i večitom preispitivanju ko je kome i zašto zagorčao život ili ga u fragmentima upropastio, ne, to je zapravo priča o svima nama kroz prizmu jedne porodice. Veličina komada je njegova iskrenost, neposrednost, svežina. „Druga strana svega" izvesna je hronika naših života zgusnuta u sat i 45 minuta. Inventura našeg vertikalnog postojanja na razmeđi dva veka. Gde smo bili u proteklih dvadesetak godina i dokle smo stigli. Sankcije. Beznađe. Redovi za hleb. Mitinzi opozicije. Kontramitinzi. Ratovi u ex-Jugoslaviji. Izbeglice. NATO bombardovanje. Peti oktobar. Šesti koji ne postoji u kalendaru. Revolucije koje traju. Ma, nije to priča o Turajlićima, nego o svima nama. Zato se danima traži karta više za film. 

I druge neke dvorane su krajem jeseni bile rasprodate. Neki filmovi su bili kao udarac pesnicom u glavu, pa svako skapira kako je to biti bokser u nokautu, a nekada su suze same tekle, ne od tuge zbog sadržaja nego onako, suze su OK. Jeste, čuo se šmrcanje na filmu „Laki" sa Harijem Dinom Stentonom („Zlato za odvažne", u jugoslovensko-američkoj produkciji, „Osmi putnik", „Pariz, Teksas"...). Bila je to poslednja uloga harizmatičnog glumca koji je preminuo sada u septembru,  u 91. godini. 



Nastavak teksta možete pročitati u 47. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"

pošaljite komentar

Nema komentara