Poreska reforma i reforma Poreske uprave

Tri godine bez napretka

  • Broj 66, decembar 2019.

  • Miloš Obradović

  • 0

Po plaćanju poreza na Duing biznis listi Srbija je na 85. mestu i od uvođenja elektronskih prijava samo nazaduje. A trebalo bi, valjda, da bude obrnuto. Osim toga, jedan isti propis uvek može da se protumači različito, što privredi donosi veliku neizvesnost



Na Duing biznis listi za ovu godinu Srbija se našla na 44. mestu uz napredak od četiri mesta. Ovoj poznatoj listi koja rangira zemlje po lakoći poslovanja i koju izdaje Svetska banka, pripisuje se toliki značaj da mnoge zemlje ulažu ozbiljne napore kako bi se na njoj što bolje plasirale, a neke, kao naša, čak imaju i na nivou Vlade radne grupe čiji je zadatak što viša pozicija na Duing biznis listi. Jedna  od 10 oblasti koje se gledaju pri oceni uslova poslovanja je i plaćanje poreza. 

Samo jedan kriterijum ovde se odnosi na visinu poreza, odnosno koliko jedna srednja firma plati poreza u odnosu na dobit koju ostvari u toku jedne godine. Važnije od toga je koliko procedura mora da se obavi da bi se svi porezi platili i koliko to vremena traje. Srbija je po ovom kriterijumu 85. od 190 zemalja. Dakle u boljoj polovini sveta smo, ali to je skoro dvostruko lošija pozicija od našeg ukupnog plasmana i samo u jednoj oblasti smo lošije plasirani, a to je priključak na električnu mrežu. U regionu ispred nas su recimo Mađarska i Hrvatska, a iza nas samo Bugarska.

U prošloj godini (na koju se odnose rezultati Duing biznis 2020) Srbija je čak imala mali napredak u povraćaju PDV-a, ali je svejedno pala za šest mesta na listi, budući da su druge zemlje napredovale brže. Međutim, od 2015. Godine, kada je uvedena elektronska prijava poreza, pre svega poreza i doprinosa na plate i PDV-a i kada smo skočili sa 143. na 78. mesto u plaćanju poreza, nismo se nigde pomerili. Poslednje tri godine, iako reforma Poreske uprave zvanično traje već četiri godine, nije bilo nikakvog značajnijeg napretka koji bi bio zabeležen ovim indeksom. A kao što ćemo videti, i neke druge publikacije poslovnih udruženja čije članice posluju u Srbiji pokazuju sličan trend.

Dakle, u Srbiji imamo 33 procedure plaćanja poreza godišnje, dok je prosek regiona Evropa i Centralna Azija kome pripadamo - 14, a u zemljama OECD-a svega 10. Gledajući ovaj parametar, tri puta smo manje konkurentni od razvijenijih zemalja kojima stremimo. Treba reći da se onlajn prijave poreza računaju kao jedna, pa se tako prijava poreza i doprinosa na zarade računaju kao jedna prijava, iako se podnose svakog meseca. Ovo je i doprinelo ogromnom napretku na Duing biznis listi 2017. kada je smanjen broj prijava sa 42 na 33. Takođe onlajn prijava i plaćanje poreza zahtevaju manje vremena, pa digitalizacija poreskog sistema značajno podiže poziciju na listi.

Drugi parametar je vreme, odnosno radni sati potrebni da se te poreske obaveze plate. U Srbiji je to 226 sati godišnje, u Evropi i Centralnoj Aziji 213, a u zemljama OECD-a 158, dakle za oko 50 odsto manje nego kod nas.

Dušan Vasiljević, saradnik Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), ističe da je ove godine došlo do promena u plaćanju poreza koje bi već u sledećem izveštaju trebalo da poprave položaj Srbije.

„Postoji to kašnjenje, pa su u ovom izveštaju obuhvaćeni podaci iz prošle godine, a ovogodišnji će biti u izveštaju od naredne godine. Prema nekim statistikama u koje smo imali uvid, u 2018. je svega 25 odsto zahteva za povraćaj PDV-a realizovano u roku. Prema podacima Ministarstva finansija, ove godine do jula, taj procenat je povećan na 93 odsto. Glavni razlog je promena pravilnika o PDV-u koji je doneo malo više posla oko popunjavanja, ali sad daje rezultate. Druga stvar je što se plaćanje naknade za zaštitu životne sredine gledalo kao 12 plaćanja, a od ove godine ona se više ne naplaćuje", objasnio je Vasiljević. 

Na predstavljanju izveštaja Duing biznis 2020. državni sekretar u Ministarstvu finansija Slavica Savičić  istakla je ulogu njenog ministarstva u napretku i ukazala na  skraćenje roka za povraćaj PDV-a sa 14 na 10 nedelja. Inače, zakonski rok da država vrati PDV izvoznicima je 45 dana.  

Upravo jedna od glavnih poruka Saveta stranih investitora, koji je pre nekoliko dana objavio Belu knjigu u delu koji se tiče poreza, jeste da država treba da poštuje zakone.
Savet stranih investitora tradicionalno izdaje Belu knjigu u kojoj popisuje šta su sve tokom prethodnih godina predlagali vladi kako bi se popravilo poslovno okruženje, šta je od toga prihvaćeno, a šta ne i koje su preporuke za sledeću godinu. Od 32 preporuke date tokom prethodnih godina samo dve su primenjene, i to troškovi za marketing su priznati i odbijaju se od poreza na dobit, i troškovi za tim bilding su oslobođeni plaćanja poreza i doprinosa prema zakonu o porezu na dohodak. Osim toga kod četiri preporuke je ostvaren određeni napredak, a kod čak 26 preporuka nije bilo nikakvog napretka. Ovo se sasvim uklapa u stagniranje ili čak gubitak pozicija na Duing biznis listi.

Kod zakonskog opterećenja po pojedinim poreskim oblicima još je i bilo nekog napretka, ali kod poreskog postupka, uprkos reformi PU koja već ulazi u drugu polovinu predviđenog roka, nikakvog. Od sedam preporuka ni po jednoj nema nikakvog napretka. Pri tome, radi se o takoreći osnovnim zahtevima, kao na primer da PU poštuje zakon i zakonske rokove.

Tako kao glavne probleme strani investitori navode da postojeći regulatorni okvir ne pruža dovoljnu zaštitu za poreske obveznike od arbitrarnih odluka poreskih organa. „Nemali broj puta poreski inspektori načelo fakticiteta ne primenjuju u skladu sa opštim pravnim načelom postupanja u dobroj veri (ovo načelo daje diskreciono pravo poreskoj upravi da svaku transakciju posmatra tako da vidi šta se stvarno desilo, a ne samo šta piše na papiru, ugovoru, dokumentu). Ovo redovno dovodi do veoma nepovoljnih rešenja za poreske obveznike, koje je praktično nemoguće menjati", žale se strani investitori.

Dalje, navode da poreski organi redovno ne poštuju rokove za donošenje odluka po osnovu podnetih žalbi. Kada se poreski obveznici žale drugostepenom organu, a to je Ministarstvo finansija, pravila nisu jasno postavljena, pa službenik koji odlučuje ima široka diskreciona prava. Pored toga, ne poštuje se zakonski rok od 30 dana za izdavanje i objavljivanje obavezujućih mišljenja po zahtevu poreskih obveznika. 

Tako se u praksi na mišljenja čeka i duže od jedne godine. Onda postoje obavezujuća mišljenja koja primenjuje Poreska uprava, a koja nigde nisu javno objavljena uprkos zakonskoj obavezi objavljivanja na internet stranama Ministarstva finansija i Poreske uprave. Velikim kompanijama pravi probleme to što mogu da naprave samo dve izmene u poreskim prijavama. U većini slučajeva radi se o nenamernim ili tehničkim greškama, naročito kod velikih poreskih obveznika koji imaju hiljade zaposlenih i  velike i kompleksne interne sisteme organizacije. U Savetu ističu da bi ukidanje  ograničenja o samo dve izmene doprinelo efikasnijoj naplati poreza.

Kod plaćanja PDV-a privrednici već godinama apeluju na Ministarstvo da donese jedan sveobuhvatni pravilnik o primeni Zakona o PDV-u koji bi zamenio veliki broj pravilnika. „Ovim bi se povećala pravna sigurnost obveznika i olakšala primena propisa ne samo obveznicima, već i inspektorima Poreske uprave. Poreska uprava treba da donese sveobuhvatna uputstva za postupanja u kontroli radi rešavanja različitih pitanja koja su u više navrata bila uzrok problema u praksi. Promene propisa ne bi trebalo da nameću dodatni administrativni teret za poreske obveznike, kao što su: uvođenje dodatnih isprava, uvođenje određenih oblika i evidencija koje nisu uobičajene u poslovnoj praksi", apeluju oni. Pored toga traže i da se ukine čuveno i kontroverzno mišljenje Ministarstva finansija u vezi sa dokumentovanjem nadoknade troškova prevoza zaposlenih za put do posla.

Ovo su žalbe velikih finansijski moćnih kompanija koji mogu da priušte i dovoljno zaposlenih stručnjaka, kao i najbolje poreske savetnike. U kakvom su tek problemu nalaze male kompanije čiji direktor ili vlasnik jure da nabave sirovine, nađu kupce ili naplate prodatu robu i ne razumeju se u poresko pravo.

Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku navodi da su procedure za plaćanje poreza toliko kompleksne da dok u Evropi na 30 zaposlenih treba jedan administrativac za obavljanje tih poslova, u Srbiji su potrebna dva ili tri.
„Zakon o PDV-u i svi pravilnici imaju više od 1.200 strana. To je dokument deblji od Biblije. Ne samo da morate da plaćate više ljudi, već morate i da angažujete poreskog savetnika ili nekog da vam protumači sve te propise. I najgore je što na kraju nikada niste sigurni da li ste sve uradili kako treba, i kako će poreznik da protumači neki propis", kaže Rajić.

Ako niste sigurni kako se neki poreski propis tumači, tražite mišljenje Ministarstva finansija i za svaki zahtev se plaća 13.000 dinara i čeka ko zna koliko. Na kraju ono nije obavezujuće za sud, a prema Rajićevim rečima, često se desi da ne obavezuje ni poreskog inspektora.

„Problem je što Poreska uprava sama ne priznaje svoju praksu iz prethodnog perioda. Tako se preduzeću u jednom slučaju nešto prizna, a nakon nekoliko godina u identičnom slučaju ne prizna. Neujednačenost u radu poreskih, ali ne samo poreskih već recimo i carinskih ispostava, unosi veliku neizvesnost. Ako se žalite, idete na drugi stepen, u Ministarstvo finansija, gde je prebačen iz Poreske uprave, ali su prebačeni ti isti ljudi, pa oni i dalje odlučuju o predmetima. To naravno traje od godinu do dve. I to nije sve. Ako Poreska uprava pogrešno proknjiži nešto i žalite se i dobijete, onda Ministarstvo vraća Poreskoj upravi na donošenje rešenja i sve kreće od početka. I može da se desi da činovnici opet donesu isto rešenje kao na početku i to može da traje unedogled", prenosi Rajić iskustva privrednika. Ali ne troši se samo vreme nego i novac, jer svaki dopis PU košta 300 do 1.000 evra, zato što morate da angažujete poreskog stručnjaka.
 
„Imamo slučajeve da malo ili srednje preduzeće sa godišnjim prometom 150 do 200 miliona dinara mora da plaća dva puta više administrativaca nego slična firma iz Češke ili Austrije. I nikad niste sigurni da ste sve dobro uradili kada dođe kontrola. Sve to vas čini manje konkurentnim u izvozu", napominje on.

Dušan Vasiljević svu tu silu rešenja, potvrda i zahteva koja traži Poreska uprava objašnjava nepoverenjem prema građanima i privredi, prema sudovima i naposletku prema svojim zaposlenima.

„Ako sumnjate u građane i sudstvo, jedini način da se nosite sa poreskim utajama je da pokušate da ih sprečite. I zato tolika rešenja, zahtevi, potvrde, jer pokušavaju da spreče izbegavanje plaćanja poreza. U sistemima u kojima možete da se pouzdate u sudove, možete da verujete građanima i privredi da će se ponašati u skladu sa propisima, a ko ih krši, bude predmet kontrole. Kod nas u strukturi zaposlenih Poreske uprave ima manjak inspektora u kontroli, a puno više službenika koji rade na izdavanju rešenja i potvrda”, zaključuje on.

NED
pošaljite komentar

Nema komentara