Može li saradnja sa Kinom obezbediti dugoročni ekonomski razvoj

Tri kineske lekcije

  • Broj 18, mart 2015.

  • James Thornley, Senior Partner, KPMG Beograd

  • 0

Razmena

Razmena robe i usluga između Kine i Centralne Evrope iznosi 50 milijardi dolara godišnje
Razmena sa Srbijom vredna je oko 1,15 milijardi evra godišnje. Srpska privreda pritom beleži značajan rast izvoza na kinesko tržište od 44% ostvarenih u 2014. godini, ali i manji rast uvoza od 3,1% u istom periodu.

Samit lidera Kine i centralnoevropskih zemalja, održan u Beogradu u decembru 2014. godine, doneo je dobre vesti čitavom regionu, a Srbiji odškrinuo vrata iza kojih se nalazi realna šansa da sopstvenim snagama obezbedi održivi ekonomski oporavak i razvoj zemlje.

Beogradski samit bi mogao za Srbiju biti istorijski, jer, osim šansi za realizaciju kratkoročnih projekata u oblasti infrastrukture, energetike, poljoprivrede i telekomunikacija, on nudi priliku domaćim firmama da kroz saradnju sa kineskim partnerima uvećaju svoju konkurentnost do nivoa koji bi im omogućio uspešan nastup i na trećim tržištima, bilo samostalno ili kroz nastavak partnerstva.

Analiza projekata za koje su Kinezi pokazali interesovanje pokazuje i da bi ova saradnja, pored jačanja domaće privrede, pomogla i brže evrointegracije Srbije.

Umemo li da se nadmećemo za projekte?


Prema izjavama kineskog premijera, Peking je spreman da uloži 10 milijardi dolara u razvojne projekte u Centralnoj Evropi, kao i dodatne tri milijarde u projekte javno-privatnog partnerstva.  Za ova sredstva takmičiće se 16 zemalja, od kojih su neke, poput Poljske ili pojedinih baltičkih republika, vremenom izrasle u ozbiljnu konkurenciju čak i nekim državama Zapadne Evrope.

To znači da će i Vlada Republike Srbije morati da jača svoje unutrašnje kapacitete kako bi za Srbiju osigurala što veći deo pomenutog finansijskog kolača. Razvoj unutrašnjih kapaciteta, ali i pažljiv izbor savetnika, koji bi primenili iskustva stečena u drugim ekonomijama u razvoju i pružili podršku u balansiranju šansi i rizika, mogao bi da omogući Vladi da kroz jačanje saradnje dveju ekonomija da domaćoj privredi zamajac, koji joj je preko potreban, kako bi se brže oporavila i krenula putem dugoročnog jačanja.

Prilike za neposrednu saradnju


Poljoprivreda je samo jedna od oblasti koje otvaraju šansu Srbiji da pažljivom strategijom značajno utiču na stabilnost ekonomije. Trenutno se na međudržavnom nivou usaglašavaju standardi i pravila za izvoz domaćeg voća, povrća i mesa u Kinu, pa će njihovim usvajanjem domaćim proizvođačima  biti otvorena vrata najmnogoljudnijeg tržišta na svetu.

Pored direktne saradnje na uvozu hrane, Kinezi su zainteresovani i za zajednički nastup na trećim tržištima, pre svega Rusije, Belorusije i Kazahstana. Domaći proizvođači hrane koji na vreme identifikuju kineske partnere mogli bi vrlo brzo da kapitalizuju svoju poslovnu inicijativu i  da obezbede siguran posao i rast proizvodnje.

Kinesko interesovanje za domaću poljoprivredu moglo bi doneti značajne koristi i u oblasti nauke i obrazovanja, jer pored poslovne saradnje, postoje šanse za razvoj i u domenu razmene tehnologija i znanja. Postoji interes Pekinga i za ulaganje u proizvodnju poljoprivrednih mašina, pre svega IMT i IMR. Tako se otvara mogućnost da se dugoročno reše problemi ne samo ovih preduzeća, već i podstakne razvoj čitave mreže preduzeća koja bi opsluživala potrebe ovih nekadašnjih giganata.

Razvoj domaće infrastrukture – dvostruka šansa za Srbiju

Još su interesantnije šanse koje se otvaraju u oblasti razvoja transportne i energetske infrastrukture, kako u Srbiji tako i u regionu. Nerazvijena infrastruktura podiže troškove izvoza i čini proizvode nekonkurentnim na svetskom tržištu. Od kineskih se firmi u oblasti energetike i razvoja transportne infrastrukture danas može dosta naučiti, pa je neophodno razvijati strateške veze u ovoj oblasti, ne samo kao načina očuvanja i otvaranja novih radnih mesta, nego i kao dugoročnog strateškog ulaganja. Cilj ovakvog ulaganja bila bi modernizacija industrije i njeno osposobljavanje za samostalni nastup na trećim tržištima.
Za srpska preduzeća, partnerstvo sa kineskim firmama u oblasti razvoja infrastrukturnih projekata moglo bi biti strateški izuzetno mudar potez, jer bi time moglo da se nauči mnogo o najnovijim tehnologijama u kojima Kinezi sve više prednjače.  Ovo bi značajno podiglo i konkurentnost srpskih preduzeća na globalnom tržištu i njihovu sposobnost da deluju samostalno.



Nastavak teksta možete pročitati u osamnaestom broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"
pošaljite komentar

Nema komentara