9departmants

Trkom u 2016!

  • Broj 17, januar-februar 2014.

  • Dragana Nikoletić

  • 0

„Nismo bili zadovoljni poslovnom 2014. pa smo odlučili da je pre isteka prekinemo u noći 13. decembra. Ali, i da preskočimo narednu, u smislu što bržeg napretka", kao ozbiljno objašnjava Marko Dimitrijević zvani Mrav, jedan od tri suvlasnika ovog više koncepta, nego klasične firme



Mnogo pre svih, ali i znatno dalje no što bi se većina stanovnika prestonice odlučila da ode tim povodom,  multifunkcionalno preduzeće 9departmantst je ušlo u 2016. godinu. Proslava „Najnovije" je organizovana u Krnjači, u hangaru koji iznajmljuju, a koji je zbog pokućstva i atmosfere komotno mogao biti poprištem raznih dočeka od 19. veka naovamo, ali o tome ćemo kasnije.

„Nismo bili zadovoljni poslovnom 2014. pa smo odlučili da je pre isteka prekinemo u noći 13. decembra. Ali, i da preskočimo narednu, u smislu što bržeg napretka", kao ozbiljno objašnjava Marko Dimitrijević zvani Mrav, jedan od tri suvlasnika ovog više koncepta, nego klasične firme. Kao i u svakoj šali, i u njegovoj ima dosta zbilje, pa 9departmantst pamte i mnogo uspešnije periode. Ali i o tome ćemo posle, da ne kvarimo slavljeničko raspoloženje.

Žurka je zakazana da počne u osam, što takođe iskače iz navika beogradskih „partijaša" koji izlaze tek nakon ponoći. U tom smislu, na parkingu je gužva već oko sedam, a kerovi (jazavičari) vezani ili sklonjeni, iza metalnih vrata čuje se čangrljanje flaša i čaša. Trenutak kad gost prekorači prag postaje vredan cimanja preko „Pančevca", u prekodunavska pasivna „ča-ča-ča" naselja.

Okićena jelka, sa sve poklonima ispod, mogla se očekivati jer šta je Nova godina bez ovog simbola. Ali sve ostalo izlazi iz domena uobičajenog iskustva. U nekom čudnom nizu, ili pre lavirintu odaja i prolaza, formirane su male ambijentalne celine koje do detalja prate secesiju, neobarok, socrealizam sedamdesetih, modernizam prethodne i potonje decenije... i tako dalje. Epohe se smenjuju, sve dok se u srcu lavirinta (umesto kod Minotaura) ne uđe u repliku nekad kultnog kafića Vonderbara.

Ako dotad nisu imali primedbe na sklad celina, možda i zato što nisu dobri poznavaoci materije, ovde će se poneko napraviti pametan. „Fale brushalteri", zanovetaće taj neko i ne shvativši da istovremeno priznaje da je sve ostalo pravo-pravcijato. I drveni šank na osnovi od cigala, i lampe iznad njega, barske stolice, zidovi, i stepenice sa strane, koje u ovom lažnom slučaju nigde ne vode. „Ovde se snima TV serija ’Kratka istorija Vojvodine’, a već je snimljena ’Kratka istorija Srbije’ Juga Radivojevića", objasniće ili Mrav, ili njegovi ortaci Dejan Stefanović i Saša Bulaja. Ili neko od redovnih posetilaca 9departmants, polako uvodeći u široki asortiman ponuda ovog ni SZTR-a, ni muzeja, ni radionice, ni spremišta scenografije, ni kluba, ni kafića, već fuzije svega toga.


Novi Vonderbar

Novi Vonderbar je urađen po želji scenografa serijala Aleksandra Denića, istovremeno i tvorca identiteta pravog kafića. Zaštićen od stalnih promena koje se dešavaju u ostatku hangara, jer vlasnici (tačnije, „kirajdžije") kao da imaju maniju da premeštaju i pregrađuju, uvek čineći prostor drugačijim, ovo jezgro lavirinta ukazuje na još jednu delatnost trojca. Iznajmljivanje prostora. Žurka koja se upravo odvija, pokriva još sijaset – ugostiteljsku, zabavljačku, medijatorsku (jer uvek tu neko nekog upozna), montersku (koliko je tu novorazapetih kablova), dekoratersku (koliko novih vizuelnih rešenja)... nužnih u današnje vreme da se preživi.

Tako dolazimo do suštine naziva i „programa", po sudbinskom usudu, ili trenutnom sticaju okolnosti, „neprofitnog" udruženja 9departmants. Obrni-okreni, stalno se obrću oko nule, zbog velikih izdataka i sasvim akapitalističkih navika. Ali, u skladu sa prazničnim tonom, vraćamo se trenutnoj atmosferi, koja je, kao i uvek, u velikom plusu.

Ponekad se ovaj trio zanese u razmeštanju, pa negde uz stilski nameštaj, recimo čudno kanabe sa dva naslona (ne znam zašto na njemu zamišljam Tita i Jovanku, a potom Lenona i Joko Ono), stoji nešto što iskače fazonom. Poput ogromne kade namenjene Džesiki Lang u filmu „In sikret", koja je po pogrešnom proračunu ispala predimenzionirana (kada, ne Džesika), pa nije mogla da uđe u studio. I tako ostala u Krnjači. Gubitak od 600 evra Mrav je duševno nadoknadio spavanjem u toj kadi šest meseci, na lejzi-begovima. I sad je tu, u istom izdanju, spremna da primi svakog ko bi da zalegne i razmeni koju sa konzumentima dvoglavog kanabe-stvorenja.


Nastavak teksta možete pročitati u sedamnaestom broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"
pošaljite komentar

Nema komentara