Iran, izazov drevne civilizacije

U vrtovima Širaza zaboravljaš i Pariz

  • Broj 63, septembar 2019.

  • Dragan Milivojević

  • 0

Iranci su jednostavno takvi, goste tretiraju sa ogromnim poštovanjem i uvažavanjem. Voljni su da pomognu, ponude besplatan obrok, vožnju, smeštaj, a ne traže ništa zauzvrat

Verovatno vam Iran na prvu pomisao deluje malo odbojno i nebezbedno, ali  sve više turista - Španaca, Italijana, Francuza, Nemaca, Slovaka, Čeha, Kineza, Japanaca, pa i nas Srba svedoči suprotno. U momentu kada se ceo svet okrenuo ka Iranu s pažnjom prateći izlazak SAD iz nuklearnog sporazuma  shvatio sam da je poslednji momenat da odem u podneblje koje je dalo i Hafiza, Sadija, Rumija...  Da sa ljudima svih nacija slušam stihove u vrtovima Širaza, grada iz koga su ponikli ovi najveći pesnici i mislioci, ali je i poteklo čuveno vino, o čemu je  oduševljavajući narod naše nekadašnje zemlje pisao Zuko Džumhur... Rešio sam da iz Teherana gledam jedinstvene masive Alborza pod večnim ledom. Iran iliti Persija, bila je dakle destinacija koju sam odredio kao jedno od mesta na planeti koje moram da vidim. Prateći vesti na mobilnom o pretnjama Amerikanaca i odgovorima Teherana krenuo sam ruskim „Aerofolotom"  iz Beograda preko Moskve ka iranskoj prestonici.

Već prvi susreti sa narodom Irana na aerodromu koji nosi ime oca islamske revolucije imama Homeinija potvrdili su ono o čemu sam slušao, da je reč o tihom, gostoljubivom i emotivnom narodu, koji će vas na svakom koraku upitati odakle ste i svesrdno pomoći i ugostiti... Posebna osoba na ovom mom putu bio je dr Siamek Pakzad, koji je završio medicinu u Beogradu i odlično govori srpski jezik. Njegov kum Reza, takođe Iranac, koji je nakon studija ostao da živi u Srbiji gde je zasnovao porodicu, zamolio ga je da nam pomogne. I zahvaljujući dr Siameku, koji nam je postao novi, veliki prijatelj, nismo brinuli o hotelskom smeštaju, transferima, avionskim, autobuskim kartama, taksi prevozima, kartici lokalnog provajdera... Jednostavno, u svakom trenutku bio nam je na usluzi.

 

Ovo pišem jer jeste ovaj lekar jedinstven, pošto u svojoj privatnoj ordinaciji  u Esfahanu onima koji nemaju para ne naplaćuje, već što je dr Siamek ogledalo ovog naroda, njegovog karaktera i posebnosti koju persijska civilizacija nosi milenijumima u svojim genima. Iranci su jednostavno takvi, goste tretiraju sa ogromnim poštovanjem i uvažavanjem. Voljni su da pomognu, ponude besplatan obrok, vožnju, smeštaj, a ne traže ništa zauzvrat. Jer, za Irance, gost je Božji izaslanik na zemlji.

Toplo mesto

Dakle vođeni našim planom i Siamekovim putokazima, krenuli smo utabanim stazama književnika, avanturista, turista i ljudi svih boja, vera i profesija, ka čudima sadašnje teheranske i drevnih prestonica  ove zemlje,  Pasagarda, Persopolisa, Meiboda, Širaza, Yazda,  Esfahana...  Priča o Iranu, i ova moja, biće samo delić, kroki ove zemlje velike  skoro kao Evropa. U Nacionalnom muzeju u Teheranu gde ćete prošetati epohama, mestima, ljudima, događajima, srešćete se i s mapom na kojoj je posebno obeležena Dašt-e Lutu iliti  „Prazna pustinja", najveća na planeti o kojoj iransku storiju iz svog ugla nije uspela da završi čak ni jedna NASA. Naime, merenja MODIS spektroradiometra instaliranog na NASA-inom satelit Aqua od 2003. do 2010. godine pokazala su kako je ovo najtoplije mesto na površini Zemlje, u Dašt-e Lutu gde temperatura kopnene površine doseže 70,7 ° C (159,3 ° F). Zašto, odgovora nema čak ni NASA...

Ceo tekst možete pročitati u štampanom izdanju

pošaljite komentar

Nema komentara