Valjevo

Utemeljeni lokalpatriotizam

Valjevo je maleni grad od nekih 70.000 stanovnika u užem jezgru, dok s raskošnom okolinom „nagura" i do 120.000 žitelja. Specifičan je po mnogim stavkama, ekološkim, geografskim, kulturnim, sociološkim, religijskim, gastronomskim i tako dalje. Nalazi se na dve reke, Gradcu, koji spada u tri najčistije u Evropi i Kolubari, ne tako bistroj ali krajnje zavodljivoj.



Gradić se diči burnom istorijom, od turskog doba, što se još nazire u Tešnjaru, kvartu isprepletanih uličica sa još aktivnim kujundžijama, saračima, ćurčijama...

Doba prosvititeljstva pamti se u Brankovini sa sve originalnom školom Prote Mateje Nenadovića i humkama kompletne porodice, od ustanika Alekse, do Ljube putopisca.

Na tom mestu je i Desanka Maksimović sricala prva slova, pa se i u njenu čast leti ovde održavaju pesničke svečanosti. Tik uz klupe u kojima je sedela.

Komunističko doba je ostavilo traga u vidu čuvenog spomenika poznatog skulptora Vojina Bakića Stevanu Filipoviću koji na putu za manastire Lelić i Ćelije, pribežišta pravoslavnih duhovnika, odnedavno i svetaca, ave Justina Popovića i Nikolaja Velimirovića, stoji uzdignutih ruku, sav od aluminijuma. „U vreme mog detinjstva u skulpturu se ulazilo i pelo do vrha", kaže  Miodrag Pešić, lokalni slikar a ujedno i muzičar. I naglašava da su i svetski istorijski spisi zabeležili Filipovićev protestni govor – na vešalima, pred nacistima.

Statua prkosnog mladića (više dečaka) i danas spada među najupečatljivije spomenike u državi. „Nadvija se nad Valjevom kao Hrist nad Rio de Žaneirom", Pešić pravi ubedljivu paralelu. Filipovićevom ogromnom dvojniku pretila je opasnost da bude srušen kad se, devedesetih prošlog veka, podigla hajka na bivšu ideologiju, ovde zadrtija zbog blizine Ravne gore. U odbranu su ga uzeli borci SUBNOR-a, pa stali da ga boje u bronzu. Zaštitari Zavoda su to brzo zaustavili, ali je heroj neko vreme bio u zlatastim cipelama. Razum je, na kraju, prevladao, pa je Stevan „odzlaćen" i obnovljen.


Povlen sa tri vrha


Valjevo nadvisuje Povlen sa tri vrha, a sva tri osobena, dok jedan od useka Medvednika krije manastir Pustinju iz 13. veka, ravan svetogorskim svetinjama.  Kolubara priča priču o herojskom Prvom svetskom ratu i Živojinu Mišiću, o Valjevskoj bolnici gde je rane previjala naša prva svetski poznata slikarka Nadežda Petrović. Na najčistiji govor podseća gigantski portret u drvetu Vuka Stefanovića Karadžića, koji je u ovom kraju sabirao narodne umotvorine. Svesno svoje prošlosti, Valjevo ima možda najbolji muzej u Srbiji. U njemu su mnogi eksponati interaktivni, pa su kao žive mnoge voštane ličnosti. Ni era današnja nije ravnodušna prema kulturnoj misiji. Tu je i prestižna Moderna galerija u čijoj je stalnoj postavci akademik Ljuba Popović, aktivan je i Centar za kulturu gde mladi uče da slikaju, vajaju, glume, udaraju o bubnjeve.

A gde su udaraljke, tu je i džez, predstavljen majskim festivalom  31-godišnjeg staža umetničkog direktora, rodom Valjevca, Jovana Maljokovića. Zbog svega ovog, i koječega drugog, grad je jedinstven i po tome što se u njega vraćaju diplomirani studenti umetnosti.



Nastavak teksta možete pročitati u dvadesetprvom broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"
pošaljite komentar

1 komentar

  • Stana Cucić

    Valjevo je grad na 5 reka a ne na 2 kao što je navedeno na početku teksta. (obnica. jablanica, koubara, gradac i ljubostinja)