Strahinja Sekulić, v. d. direktora Agencije za restituciju

Veliki je otpor vraćanju imovine

Za prva obeštećenja oduzete imovine koja ne može biti vraćena u naturi, budžetom za 2018. godinu planirane su dve milijarde dinara. To je iznos koji prema zakonu država mora da izdvoji. Međutim, da bi svi bili zadovolјni, prema procenama Agencije za restituciju i Poreske uprave, potrebno je izdvojiti skoro 14 milijardi evra. Unapred je poznato da toliko novca u kasi nema

Na pitanje da li očekuje veliki broj tužbi starih vlasnika pred domaćim sudovima, a zatim i Evropskim sudom za lјudska prava, v. d. direktora Agencije za restituciju Strahinja Sekulić podseća da je Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju prošao Venecijansku komisiju, odnosno da je u potpunosti usklađen sa evropskim standardima. To podrazumeva zaštitu prava i pred Evropskim sudom za lјudska prava. Uslov je da se najpre iscrpe sva pravna sredstva predviđena domaćim zakonodavstvom, to jest podnošenje tužbi Upravnom sudu protiv rešenja Ministarstva finansija, kao drugostepenog organa koji odlučuje o žalbama izjavlјenim na rešenja Agencije za restituciju. „Iz dosadašnje prakse se može zaklјučiti da su odluke domaćih sudova zaista nepredvidive, dok se ishod postupaka pred Evropskim sudom za lјudska prava može predvideti", kaže Sekulić. 


Da li je u cenu koja će biti isplaćivana starim vlasnicima ukalkulisana i vrednost gradskog građevinskog zemlјišta na kojem su te nepokretnosti sagrađene?

Agencija za restituciju i Poreska uprava zaklјučile su protokol o saradnji. Poreska uprava je donela Uputstvo za utvrđivanje vrednosti oduzetih nepokretnosti u kome je izričito propisano da se prenosom prava svojine na zgradi istovremeno prenosi i pravo svojine na zemlјištu na kome se zgrada nalazi, kao i na zemlјištu koje služi za redovnu upotrebu zgrade. To znači da ne treba posebno iskazivati vrednost objekta, a posebno vrednost građevinskog zemlјišta na katastarskoj parceli na kojoj je objekat izgrađen, pod uslovom da isto služi redovnoj upotrebi objekta.


Nedavno ste vrlo otvoreno govorili o mahinacijama sa građevinskim zemlјištem. Ko ga sve nelegalno i privilegovano koristi i zašto nema reakcije države?

Kada govorimo o građevinskom  zemlјištu, mogli bi se napisati eseji o tome šta se sve dešavalo sa njim decenijama unazad. I sam Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju donet je tako da je otežano vraćanje građevinskog zemlјišta. Zakon je predvideo da se postupak može sprovoditi tek nakon okončanog postupka legalizacije. Najveći izazov u radu Agencije upravo je otpor pri vraćanju imovine bivšim vlasnicima i to ne od strane samih državnih organa, već od privilegovanih korisnika imovine u državnoj svojini. Oni su je godinama unazad koristili bez pravnog osnova i uzurpirali, iako su je nezakonito „stekli" u postupcima privatizacije. Jasan je ekonomski interes da nastave sa njenim korišćenjem. 


Ko omogućava nelegalne poslove i u privilegovan položaj stavlјa investitore? Kakve su kazne predviđene za takve radnje i da li vam je poznato da je neko odgovarao?

Kada je reč o investitorima, tu treba razlikovati dve grupe: u jednu spadaju investitori koji donose kulturu poslovanja uz prihvatanje obaveze poštovanja zakona i imovinskih prava, dok bi u drugoj bili „lobistički" investitori, čiji je prevashodni cilј da od države otmu imovinu sa želјom da po bilo koju cenu ostvare profit, gazeći pri tome sva prava. Sa žalјenjem mogu da konstatujem da su ovi drugi bučniji.



Nastavak teksta možete pročitati u 48. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"
pošaljite komentar

1 komentar

  • Zoran Minić

    Sekulić je najobičniji činovničić(sa lepom platicom, za naše pojmove), jedan mali sitni šrafčić u prenatrpanoj, preglomaznoj državnoj admistraciji i on NE ODLUČUJE NI O ČEMU. Naravno on jeste pravnik i odlično zna da to što radi MORA da padne ali, zašto bi išao "uz dlaku" onima koji mu uplaćuju platu i zašto bio na našoj strani. Nije lud, valjda? Obratimo svi pažnju!!! Svako od nas koji potražujemo nešto što su naši dedovi ili očevi mukom sticali godinama, odnosno ko prihvati PRVO REŠENJE o isplati i potpiše ga, potpisao je i saglasnost da umesto onoga što mu po pravu i pravdi pripada. Dobiće pare za bioskop. Odnosno, prihvatiće da ga prevare kao govedo...