Ivana Stanković, menadžer u revizorskoj kući PwC i menadžer projekta „Izađi na berzu“

Vlasnici ne vole da dele kompaniju

  • Broj 52, jul - avgust 2018.

  • Miloš Obradović

  • 0

Berza može biti odličan izvor dodatnog kapitala, koji u nekim slučajevima bolje odgovara potrebama kompanije od bankarskih kredita. Bitno je da postoji istorija poslovanja, da nije potpuno novi biznis u pitanju. To pruža investitorima sigurnost da zaista radite na razvoju kompanije. Bitno je da se iz godine u godinu vidi napredak u poslovanju i finansijskim pokazateljima. A najvažnije je da se vidi da imate plan kako će se firma razvijati u budućnosti

Koliko puta smo čuli da bez jake berze nema jake ekonomije? Da je to istina, nije teško proveriti. Sve najveće ekonomije imaju izuzetno razvijena tržišta kapitala na kojima su kotirane i najveće kompanije tih zemalja. Ova tvrdnja važi i u suprotnom smeru, a za to je dovoljan dokaz srpska ekonomija sa Beogradskom berzom, čiji se dnevni prometi mere često desetinama i stotinama, a ređe milionima evra i sa svega četiri akcije na prajm listingu. S druge strane, recimo, na Varšavskoj berzi je prošle godine prikupljeno oko dve milijarde evra putem inicijalnih javnih ponuda. Na evropskom tržištu je na ovaj način prikupljeno oko 44 milijardi evra prošle godine i to je prikupilo nešto manje od 350 kompanija. Na Beogradskoj berzi nije se desila inicijalna javna ponuda (IPO - Initial public offer) prethodnih 78 godina.
Ovo će se promeniti uskoro, izlaskom na tržište kapitala Fintel energije, kompanije koja se bavi proizvodnjom električne energije iz vetra. A na tome da uskoro bude još kandidata rade Beogradska berza i revizorska kuća Prajsvoterhaus Kupers (PwC), a uz podršku EBRD u okviru projekta „Izađi na berzu". O tome šta sve kompanije moraju da urade da bi se pojavile na berzi, šta to znači za njih, za investitore, ali i za celu ekonomiju, za „Novu ekonomiju" govori Ivana Stanković, menadžer u revizorskoj kući PwC i menadžer projekta „Izađi na berzu".

Kod nas je karakteristično da niko ne želi da bude prvi. Kako dugo nije bilo IPO-a, kompanije nemaju dovoljno znanja, iskustva, a ni hrabrosti. Niko neće da napravi prvi korak i svi su čekali da neko drugi probije led. Do sada su sve kompanije koje su na berzi došle tamo putem privatizacije

Šta kompanija mora da uradi da bi izašla na berzu?

Najvažnija stvar je da kompanija ima plan rasta i razvoja tzv. equity story. To je ono što se predstavlja investitorima, kako biste ih ubedili da ulože u vašu kompaniju, odnosno da vam daju sredstva koja su vam neophodna za dalji razvoj. Da bi se pripremila za inicijalnu javnu ponudu, kompanija mora da bude sigurna da ima kvalitetan i iskusan menadžment, jer to daje poverenje investitorima. Neophodno je da je sistem korporativnog upravljanja usaglašen sa najboljom praksom. Bitna je i transparentnost poslovanja kompanije. Tu je posebno važno da finansijsko izveštavanje bude detaljno, kako bi potencijalni investitori imali sve neophodne informacije o eventualnoj budućoj promeni cene akcija. Vrlo je bitno da prilikom izlaska na berzu izaberete pravog savetnika. To se odnosi i na finansijskog i na pravnog savetnika, ali i na savetnika za odnose sa javnošću koji će vam pomoći da promovišete kompaniju, njeno poslovanje i da privučete investitore. Obavezno mora da se uradi i revizija finansijskih izveštaja za prethodni period, da se pokaže da su prezentovane informacije materijalno tačne.

A da li postoje neki spoljni uslovi koji moraju biti ispunjeni?

Naravno, na uspešnost IPO utiče i spremnost berze, ekonomije, pravna regulativa.

Zašto nije prethodnih godina bilo inicijalnih javnih ponuda, odnosno zašto se kompanije nisu odlučivale za prikupljanje kapitala na berzi, umesto da se po visokim kamatama zadužuju kod banaka?

Kod nas je karakteristično da niko ne želi da bude prvi. Kako dugo nije bilo IPO-a, kompanije nemaju dovoljno znanja, iskustva, a ni hrabrosti. Niko neće da napravi prvi korak i svi su čekali da neko drugi probije led. Do sada su sve kompanije koje su na berzi došle tamo putem privatizacije.
Do 2007. godine berza je dobro radila, dnevni promet je bio do 10 miliona dolara. Nakon što se desila ekonomska kriza, berza je pretrpela pad i nije se oporavila od tog šoka. Zašto se neko nije odlučio da prikupi kapital na berzi? Kriza je loše uticala i na vlasnike kompanija. Takođe, transparentnost sprečava vlasnike naših kompanija da se okrenu berzi, jer se plaše da će konkurenti da iskoriste te javne podatke i da će im preuzeti strategiju. To je najveći problem kako ranije, tako i danas. Zatim, nema među privrednicima dovoljno ni znanja o tome da je to nova mogućnost da se prikupi kapital. Bitno je i da je to neograničen pristup kapitalu i po boljim uslovima u budućnosti, jer posle inicijalne ponude vi možete koliko god puta želite da emitujete nove akcije i prodate ih na berzi. Naravno, prethodno se treba edukovati i nije problem pitati ukoliko nemate dovoljno informacija. To što Fintel energija izlazi na berzu sigurno će uticati i na ostale kompanije koje će videti da taj proces nije nemoguć.

To znači da je velika odgovornost na leđima kompanije koja prva izlazi na berzu.

Nakon 78 godina ovo je prva kompanija koja se u Srbiji odlučila na ovaj korak. Ali IPO zaista donosi velike prednosti kompanijama i to ne samo kao alternativa za prikupljanje kapitala, već dobijate i prepoznatljivost kompanije i jačanje brenda. Transparentnost vas postavlja u ulogu najboljih igrača na tržištu, što se tiče fer-pleja. Osim toga, povećava se i likvidnost kompanije itd.

Atraktivne kompanije mogu dolaziti iz industrija koje su same po sebi inventivne (kao IT ili biotehnologija), ali s druge strane mogu predstavljati i „tradicionalne sektore“ (kao što su maloprodaja ili industrija nekretnina) – njih je lako razumeti i primamljive su za mnoge investitore

Vi sada razgovarate sa kompanijama u Srbiji o eventualnom izlasku na berzu u okviru projekta sa EBRD. Kako one reaguju na činjenicu da bi inicijalnom javnom ponudom dobile partnere u kompaniji, da moraju da dele profit?

Da, to su stvari za koje se najviše interesuju vlasnici kompanija. Na našem području praksa je takva da vlasnici vole da drže sve u svojim rukama i da misle da oni mogu da urade stvari na najbolji način. To može da bude veliko ograničenje za kompanije, naročito ako pričamo o manjim i srednjim preduzećima, koja su prvo bila porodični biznisi, ali su sada prerasli tu strukturu. Da bi prikupili kapital i održali brz rast, moraju drugačije da se organizuju. To što ste uveli novog investitora, ne znači da ste dali kompaniju. Znači da ste privukli partnere koji veruju u vaše poslovanje i žele da doprinesu njegovom uspehu. Oni mogu biti privatni ili institucionalni investitori. Oni će doneti iskustvo i stručnost (takođe i kroz prisustvo u nadzornom i-ili drugim odborima), a prisustvo renomiranih institucija u strukturi akcionara povećava verodostojnost i vidljivost na tržištu. Da, postoji delimičan gubitak kontrole, ali to su i dalje manjinski akcionari i vi ne gubite pravo da upravljate firmom. Novi akcionari veruju vama i vašem iskustvu, nisu tu da umanje vašu poziciju i strateške odluke, dokle god one vode razvoju kompanije i komunicirane su jasno i transparentno.

Kako vam izgleda zaštita manjinskih akcionara u Srbiji? Na primer po indeksu konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma veoma loše stojimo po tim pokazateljima?

O toj temi se priča jako dugo i ona privlači dosta pažnje. Izmene Zakona o privrednim društvima donose novine koje će se ticati zaštite manjinskih akcionara. Nadamo se izvesnijim rokovima za isplatu dividendi i višem pragu koji je neophodan za istiskivanje manjinskih akcionara. Novi zakon bi trebalo da oteža istiskivanje manjinskih akcionara. Takođe se očekuje niži prag za stavljanje tema na dnevni red Skupštine, ili za zakazivanje sednica.

IPO ima dosta pozitivnih strana, ali sigurno ima i nekih rizika za kompaniju?

Iz ugla vlasnika nepovoljno je detaljno obelodanjivanje informacija o poslovanju, veća transparentnost. Takođe i usklađivanje sa obavezama koje nosi tržište kapitala. To je još jedan vid kontrole preduzeća, a vlasnici ne vole previše kontrole. Berza vodi računa o odnosima većinskih i manjinskih akcionara, jer ste kao većinski vlasnik dužni da obelodanite svaku informaciju koja može biti važna za investitora ako ona može da utiče na cenu. Investitoru mora da se pokaže za šta je potreban novac, u šta ga preduzeće planira uložiti. Inače, osim prikupljanja kapitala za ulaganje u kompaniju, još jedan razlog za IPO može biti namera vlasnika kompanije da proda svoj deo u društvu i izađe iz vlasništva.

PwC je upravo tu da pomogne kompanijama, a to znači da ih prvenstveno upoznamo šta sve treba da uzmu u obzir pre nego što donesu odluku o izlasku na tržište inicijalnom ponudom akcija, da budu spremni. Proces priprema izlaska na berzu zahteva određeno vreme i posvećenost svih u kompaniji, nezahvalno je govoriti o rokovima jer to zavisi od kompanije, ali recimo najmanje šest meseci. Tokom priprema, vodi se računa o tome da li kompanija ima korporativno upravljanje, kakav je menadžment, da li postoje jasni razvojni planovi i da li su oni kvantifikovani. Da li postoje detaljni budžeti, a ne samo planovi na nivou ideja. Procenjuje se da li i gde postoje nedostaci i šta treba popraviti da biste bili spremni za izlazak na berzu.

I fizička lica bi kupovinom akcija na berzi mogla da ostvare prinos veći nego na štednji u bankama, posebno sada po trenutnim kamatnim stopama. Postoji mogućnost veće zarade ili na rastu cene akcije  ili putem dividende

Kakvo je raspoloženje među privrednicima sa kojima ste razgovarali o izlasku na berzu?

Sa projektom smo počeli u februaru ove godine i raspoloženje među privrednicima je dobro. Videli su koje su prednosti, naročito mala i srednja preduzeća su to prepoznala kao način za prikupljanje kapitala. Ne samo što smo mi identifikovali neke kompanije koje mislimo da bi bile dobre za IPO, nego nam se sada kompanije i same javljaju. Sada se priča o Fintel energiji. Njihov IPO je prisutna tema u medijima, i drugi vide da je i to opcija. I mi smo u okviru projekta u saradnji sa Beogradskom berzom i uz podršku EBRD krenuli da pričamo na ovu temu u medijima, na tribinama, da držimo prezentacije i treninge. Dobra stvar ovog projekta je što se inicijalna javna ponuda sve češće pojavljuje u poslovnim razgovorima i podiže se svest o tome.

Na osnovu čega ste birali kompanije sa kojima ste razgovarali o IPO, da li imate neku oblast privrede koja je najpodobnija za izlazak na berzu?

U Srbiji ne možemo pričati o najboljim sektorima, jer ovde nemamo veliki broj preduzeća i ne možemo se ograničavati sektorom. Nije ovo veliko tržište kao u Njujorku ili Londonu. Kriterijumi za selekciju kompanija postoje. Bitno je da postoji istorija poslovanja, da nije potpuno novi biznis u pitanju. To pruža investitorima sigurnost da zaista radite na razvoju kompanije. Važno je da se iz godine u godinu vidi napredak u poslovanju i finansijskim pokazateljima. To može biti rast prihoda, profita, EBITDA-e. A u stvari najbitniji je taj „equity story“, da se vidi da imate plan kako će se firma razvijati u budućnosti.

Faktički firma mora da dokaže da će taj kapital investitora biti uložen u nešto što će ga oploditi.

Upravo tako. Morate da dokažete da nećete samo da prikupite novac, nego i da ćete sa njim uraditi nešto što će doneti zaradu. Izdvojite se od ostalih svojim jedinstvenim komparativnim prednostima. Atraktivne kompanije mogu dolaziti iz industrija koje su same po sebi inventivne (kao IT ili biotehnologija), ali s druge strane mogu predstavljati i „tradicionalne sektore“ (kao što su maloprodaja ili industrija nekretnina) – njih je lako razumeti i primamljive su za mnoge investitore.

Ranije je bilo planova nekih kompanija da izađu na inostrane berze, ali sada se prvi put priča o IPO na Beogradskoj berzi.

Važno je da kompanije razmatraju izlazak prvenstveno na Beogradsku berzu. Bilo je ranije planova da neke naše kompanije izađu na neke velike inostrane berze. Ali kad pogledamo iskustva stranih kompanija, uglavnom su krenuli sa svog tržišta, pa se širili na druga. Zanemaruje se činjenica da ako ulažemo na našu berzu i ako imamo više kapitala na našoj berzi, od toga će imati koristi naše kompanije, njihovi vlasnici, zaposleni i cela srpska privreda. Pa i fizička lica koja bi kupovinom akcija na berzi mogla da ostvare prinos veći nego na štednji u bankama, posebno sada po trenutnim kamatnim stopama. Postoji mogućnost veće zarade ili na rastu cene akcije, ili putem dividende.

Da li se poslednjih godinu-dve vidi neki pomak na berzi, da li je živnula, da li ima novih investitora?

Dosta se radi, dosta se napora uložilo u razvoj berze. EBRD je to prepoznala i sa svojim akcionarskim fondom je podržala ovaj projekat modernizacije Beogradske berze, ali i podizanje svesti o značaju same berze, edukaciju o tome šta je inicijalna javna ponuda, šta ona znači, koje su prednosti, koji rizici... Želimo da pomognemo kompanijama da izađu na berzu, a tako se i sama berza razvija. Nema jake ekonomije bez jake berze. Kad pogledamo koje su to najjače berze, Njujork, London, Tokio,  vidimo da se to poklapa sa zemljama sa najjačim ekonomijama....

Da li je regulativa vezana za tržišta kapitala dobra, ili treba raditi na primeni postojećih zakona?

Unapređenja su uvek neophodna, kako se i svet menja. Ipak unapređenja ne moraju nužno značiti da je potrebno više pravila. To samo znači da se zakoni moraju pratiti, da li su postavljeni u pravilnoj meri, jasni i transparentni. Previše pravila može biti jednako štetno za tržište kao i kad uopšte nema pravila. Za uspeh razvoja Beogradske berze od ključnog je značaja adekvatna strategija za razvoj i same berze, podržana i od onih koji donose regulativu i svih ostalih učesnika na tržištu.

Koliko je za to bitno efikasno pravosuđe?

Naravno, to je jedno od najvažnijih pitanja, jasna i precizna pravila, uz efikasnu organizacionu i pravnu infrastrukturu tržišta kapitala i odgovarajuće mere zaštite manjinskih akcionara. To podiže poverenje na tržištu kapitala i privlači investitore.

Da li ima naznaka povratka stranih investitora na Beogradsku berzu?

To je cilj ovog projekta i ima naznaka na tržištu da se vraćaju. Pored korporativnih investitora koji su obrazovani o tržištu kapitala, radimo i na podizanju svesti privatnih investitora, među kojima se nalaze potencijalni manjinski akcionari.

Pričamo o malim i srednjim preduzećima, ali da li kod nas postoje kandidati za izlazak na berzu među velikim kompanijama?

Za velike kompanije je karakteristično da nisu razmatrale Beogradsku berzu, već neke druge inostrane berze. Ali svi su čekali da neko napravi prvi korak i očekujemo da će posle Fintel energije mnogima biti lakše da se na to odluče, kada je neko to već uradio i bio u tome uspešan.

pošaljite komentar

Nema komentara