Filip Rudić i Aleksandar Radić, intervju

Vojska u službi političkog marketinga

  • Broj 63, septembar 2019.

  • Filip Rudić

  • 0

Vojni analitičar Aleksandar Radić govorio je za „Novu ekonomiju" o otkrivanju poverljivih podataka u političke svrhe, kao što je nedavno uradio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, čitajući dokumente o dugogodišnjem prisluškivanju kom je navodno bio izložen. Radić kaže da vojna bezbednost radi na pravljenju „političkog marketinga". Prema njegovim rečima, političari za reklamu koriste i nabavke oružja i vojne opreme, a dotakao se i teme obaveznog vojnog roka, za čije se uvođenje i sam zalaže – uz neke ograde

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izgleda ima običaj da otkriva državne tajne?

Da, Vučić ima praksu da priča otvoreno o poverljivim podacima. Oduvek je bila praksa kod nas da ako vlast kaže – može se. Zašto si na vlasti ako ne pokažeš da znaš više od ostalih?

Ali on je time prekršio zakon, zar ne?

Znate, ja treba da radim knjigu o istoriji vojske, što mi je sada primarni interes. Ako bih sad zatražio nešto čemu je prošao rok od 50 godina, neka komisija bi već zaključila da to nije dostupno iz ovog ili onog razloga i da mi neće dati.

Ali ako je potrebno za političku promociju da lično ili preko tabloida objavite nešto, onda to može. Mi imamo apsurdnu situaciju da Vojnobezbednosna agencija radi na pravljenju političkog marketinga, da je to njoj sad čini mi se postao glavni zadatak. Oni imaju zadatak, i to je očigledno, da spreče objavljivanje podataka da bi „eksluziva", kad se objavi, bila jača.

Setimo se, recimo, novembra 2014. godine, kada smo krenuli sa vojnom saradnjom sa Rusijom. Kada su Rusi došli sa šest transportnih četvoromotoraca i ušli na vežbu, Rusi su doveli kamere, televizije, ljudi svaki dan izveštavaju šta se dešava. Naši su držali u tajnosti. Svedok sam tog trenutka kad je zabranjeno da naši zvanični fotografi i snimatelji iz Vojske Srbije prate taj događaj, jer toliko je tajno.

Dolazak MiG 29 je bio politički marketing. Kad je parada u Nišu održavana, napravljena je takva atmosfera tajnosti oko dolaska dva ruska helikoptera i jednog tenka za učešće na paradi. A sa druge strane, tabloidi uvek sve znaju.

Mi u prvom redu u pristupu tajnim informacijama imamo „sveto trojstvo" tabloida – Informer, Srpski telegraf i Alo, pa onda političare, a šta je onda ostalo ostalima koji nisu prioritet u distribuciji poverljivih informacija?

Činjenica je da su i privatni podaci novinara, pa i političara, objavljivani u javnosti...

To je nažalost duga srpska praksa da se olako priča o bezbednosnim temama, nema tu ništa novo. I ranije su političari bili skloni tome. Od početka demokratizacije je krenuo taj proces degradacije pojma tajnosti. Ranije smo imali ljude koji su bili daleko od idealnog u političkom vođstvu, ali su stvarani kroz politički zanat. Kad dugo radite u državi znate šta ne smete, a šta smete da činite, i ni ne dođete na ideju da činite neke stvari. Nažalost, želja ljudi da ispadnu informisani je postala mnogo važnija nego nešto drugo, generalno govoreći.

Hajde da počnemo od uvođenja obaveznog vojnog roka, što je priča koja se pokrene, pa prestane.

Očigledno je reč o preparaciji javnog mnjenja, jer veoma je teško uvesti obavezu koja je jednom ukinuta u državi. Država se vrlo lako, odlukom o suspenziji poziva na odsluženje vojnog roka, odrekla mehanizma popune vojske, koji je bio stvoren na bazi, ipak, nečega što je prinuda.

U ovom trenutku mi imamo aparat za služenje vojnog roka jer zakon nije promenjen. Zakon o vojnomaterijalnoj radnoj obavezi je na snazi, ali je suspendovano obavezno pozivanje na služenje vojnog roka i vrlo lako je u Narodnoj skupštini doneti odluku... Mi imamo propise koji regulišu materiju i nemamo problem da se uvede kroz pravni mehanizam.

Mislim da se sada svesno vodi igra toplo-hladno da bi se ispitao stav javnog mnjenja. Jer prošle godine bilo je raznih NVO, naučnih i drugih institucija koje su pokušavale da stvore reference prateći tok razmišljanja „vrhovnog komandanta", kako ga nazivaju, koji ide u prilog služenju vojnog roka. Ako „vrhovni komandant" to želi, hajde da pokažemo da je to tako. Ali istina je bila malo drugačija. Javno mnjenje vrlo olako u anketama daje stav. Kao što o kosovskom pitanju mnogi Srbi pričaju lako iz kafane, kada polaze od pretpostavke da neće platiti cenu za svoju izjavu. Onda dođete ugrubo do nekih statistika da tri četvrtine mladih u Srbiji podržava služenje vojnog roka, a u trenutku kada je predsednik Aleksandar Vučić 21. avgusta prošle godine, prilikom posete batajničkom aerodromu, rekao da razmišljamo o tome da to i učinimo, nastao je muk. Pokazalo se koliko oni koji su hteli da mu se dodvore, i oni koji vode našu tradicionalnu kafansku srpsku patriotsku politiku, stvaraju lažnu sliku. A pričamo o ozbiljnoj temi. Nije lako prihvatiti obavezu.

Mislim da se taj proces nastavio i mislim da je stav da se ide na služenje vojnog roka. Zaista smatram da bi trebalo da vodimo ozbiljnu, zrelu raspravu i suočimo se sa različitim argumentima.

Uzeo sam Norvežane kao primer. Oni imaju hibridni sistem koji bi možda bio adekvatan u našoj situaciji. Imaju parcijalan sistem pozivanja na služenje vojnog roka, jer pozivaju ljude koji žele da služe. Odlazak u vojsku nije prisilan. U Norveškoj, u miru, iako je obavezno služenje vojnog roka, u vojnom odseku dečaci i devojke se pozivaju na razgovor. Oni biraju određen broj ljudi koji su sposobniji i koji kažu da bi služili vojni rok. Ali stvorili su opšti društveni ambijent u kom je prihvatljivo da služite vojni rok... Kod nas čak neki ljudi s kojima imam dobre odnose su jako kritički reagovali jer imaju stav da ako si za služenje vojnog roka, onda si za Vučića.

Ceo tekst možete pročitati u štampanom izdanju
pošaljite komentar

Nema komentara