Efekti novog Zakona o radu

Vulinova alhemija zaposlenosti

  • Broj 20, maj 2015.

  • Milica Gojković

  • 0

Kada se zemlja nalazi u recesiji, nema investicija, a industrijska proizvodnja je u padu, nema tog alhemičara koji bi mogao da smanji nezaposlenost. Upućeni zato pozivaju nadležne da objave nove podatke jer se rasprava o broju zaposlenih politizuje



Mada zvanična statistika koja se odnosi na tržište rada pokazuje da se nezaposlenost u Srbiji smanjuje, svi drugi podaci na makroplanu ne govore u prilog takvim tendencijama. Da je i ministar rada Aleksandar Vulin ukrstio sve te podatke, kao što su učinili sagovornici "Nove ekonomije", verovatno se ne bi usudio da javno izađe i pohvali se kako je u Srbiji sve manje nezaposlenih.

On se sve vreme poziva na podatke Republičkog zavoda za statistiku koji pokazuju da je za celu 2014, posle dužeg vremena, stopa nezaposlenosti pala ispod 20 odsto, jer je iznosila 19,7 procenata, a da je u poslednjem kvartalu prošle godine bila 16,7 odsto.

Nacionalna služba za zapošljavanje takođe je nedavno izašla sa podatkom da je u Srbiji trenutno 766.500 nezaposlenih, što je za tri odsto manje nego u isto vreme lane.
 
Međutim, kada je već odlučio da se time hvali, sigurno je da Vulin zna nešto što ekonomisti ne znaju, pa je krajnje vreme da sa građanima podeli tajnu o čarobnoj formuli koja je dovela do pada nezaposlenosti, jer postoji dosta razloga zbog kojih se sagovornici "Nove ekonomije" ne usuđuju da izgovore kako broj zaposlenih raste.

Prvi je taj što je Srbija prošlu godinu završila u recesiji jer je pad privredne aktivnosti bio 1,8 posto, a prema zvaničnim procenama, to će se desiti i ove godine, s tim što bi pad BDP-a trebalo da bude između minus 0,5 i jedan odsto. Drugo, Srbija je prošle godine imala pad industrijske proizvodnje, a taj trend je nastavljen i početkom ove godine.

Treće, Srbija u prošloj godini nije imala nijednu veću investiciju koja bi mogla značajnije da pogura otvaranje novih radnih mesta, a ni prva tri meseca ove ne nagoveštavaju pozitivne vesti.  U ovakvim okolnostima je gotovo nemoguće smanjenje nezaposlenosti, bez obzira na zvanične podatke Zavoda za statistiku i NSZ-a, tvrde sagovornici "Nove ekonomije" i dodaju da ti podaci ne odražavaju realno stanje stvari.

Naime, Anketa o radnoj snazi nije merodavna, jer zaposlenim smatra svakoga ko je bar jedan sat u posmatranoj sedmici obavljao neki plaćen posao, a podaci NSZ iako pouzdaniji, nemaju potpun obuhvat, pošto se ne odnose na nezaposlene koji traže posao.
Imajući sve ovo u vidu, sagovornici tvrde da će pre biti da stopa nezaposlenosti stagnira, ili je već prešla 20 odsto, što je bliže proceni MMF-a da će Srbija kraj ove godine dočekati sa stopom nezaposlenosti od 20,7 odsto. 


Zakon o radu uzdrmao statistiku?


U Nacionalnoj službi za zapošljavanje tvrde da je primetan pad nezaposlenosti nakon usvajanja Zakona o radu. U prvih sedam meseci 2014 godine na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje bilo je prosečno 783.016 nezaposlenih lica. Od avgusta 2014. godine, tačnije od kada je stupio na snagu Zakon o radu, do marta ove godine, na istom tom spisku prosečno je bilo 751.062 nezaposlenih lica.

 Sa druge strane, podaci koje je "Nova ekonomija" dobila na ovoj adresi, pokazuju da je prosečan broj prijavljenih slobodnih radnih mesta povećan čak za 28,05 odsto u periodu avgust 2014 - mart 2015. godine.
 "Napominjemo da je novi Zakon o radu stupio na snagu 29. 7. 2014. godine i da je upravo nakon njegovog usvajanja došlo do navedenih pozitivnih pokazatelja promena na tržištu rada kao što su povećanje prijavljenih slobodnih radnih mesta i povećanje procenta zapošljavanja lica sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje”, objašnjavaju u NSZ.

To mišljenje, međutim, ne deli profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić koji, naprotiv, tvrdi da Zakon o radu nije mogao da odmah nakon stupanja na snagu doprinese povećanju ukupne zaposlenosti, već je samo mogao da utiče na promenu strukture zaposlenosti.



Nastavak teksta možete pročitati u dvadesetom broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"
pošaljite komentar

Nema komentara