Širenje kapaciteta HE Đerdap

Zaštita od kriznih situacija

U toku je priprema i za izgradnju hidroelektrane Đerdap 3. Ona treba da bude izgrađena na 1007. kilometru Dunava, četiri kilometra uzvodno od Lepenskog vira i oko 100 km vazdušne linije od Beograda

Korišćenje snage vode u Srbiji omogućava stvaranje oko 2.833 MW, što čini skoro 35 odsto ukupnog elektroenergetskog potencijala Elektroprivrede Srbije. U pitanju je ukupno 16 hidroelektrana sa 50 hidroagregata.

Hidroelektrana Đerdap smatra se "kraljicom” srpskih hidroelektrana. Samo ona daje elektroenergetskom sistemu Srbije 23 odsto električne energije koja se proizvodi u Srbiji, odnosno godišnje proizvede 7.344  MWh. 

Gradnja HE Đerdap 1 počelo je pre više od 50 godina, tačnije još 1964. godine, zajedničkim ulaganjem SRF Jugoslavije i Rumunije. Leta 1970. godine ušli su u pogon prvi agregati, a ceo objekat pušten je u rad 16. maja 1972. godine. Rumunska brodska prevodnica počela je sa prevođenjem brodova u avgustu 1969. godine, a jugoslovenska oktobra 1970. Konačno pregrađivanje Dunava obavljeno je 13. avgusta 1969. godine.  Hidroenergetski i plovidbeni sistem Đerdap 1 izgrađen je na 943. kilometru Dunava od ušća u Crno more. 

Prema Sporazumu o izgradnji i eksploataciji između SFRJ i SR Rumunije, glavni objekat HEPS Đerdap 1 projektovan je i izgrađen tako da svakoj strani pripadne po jedna elektrana, jedna brodska prevodnica, jedna polovina prelivne brane i po jedna neprelivna brana, sa pratećim objektima.

U obe elektrane, jugoslovenskoj i rumunskoj, istih dimenzija, ugrađeno je po šest hidroagragata sa vertikalnim Kaplanovim turbinama, instalisane snage 190 MW. Ukupna instalisana snaga svih šest hidroagregata je 1.140 MW, odnosno 2.280 MW za obe elektrane. U vreme izgradnje to su bile najveće jedinice te vrste u svetu sa prečnikom od 9,5 metara i istalisanim protokom od 850 kubnih metara vode u sekundi. Samo Đerdap 1  obezbeđuje elektroenergetskom sistemu Srbije 18 odsto električne energije.

Uz obezbeđivanje proizvodnje električne energije, hidroelektrane Đerdap imaju i brodske prevodnice. Korisna dužina komore na Đerdapu 1 je 310 metara, dok je širina 34 metra, dubina vode na pragu desne prevodnice pet i slobodni gabarit 13,5 metara, što omogućuje prevođenje rečno-morskih brodova do 5.000 tona nosivosti, ili konvoja sa 12 klasičnih plovila nosivosti do 14.000 tona.

Prevođenje traje 70-90 minuta, a kroz obe prevodnice može godišnje da prođe teoretski i do 90 miliona tona robe. Prevodnice spadaju među najveće i najmodernije saobraćajnice te vrste u svetu. Prevođenjem rukovodi samo jedan izvršilac.

Između dve elektrane izgrađena je prelivna betonska gravitaciona brana sa 14 prelivnih polja, širokih po 25 metara. Na poljima, između stubova, ugrađeni su zatvarači, uz pomoć kojih se održava nivo vode.



Nastavak teksta možete pročitati u 35. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"

pošaljite komentar

1 komentar

  • Mladen Popović

    Poštovani učesnici teme Đerdap3, Izgradnja Đerdapa3 je prava stvar. Neme šanse da objekat ne bude od koristi za sva vremena; do sada korist pokazuje Đerdap1 i Đerdap2... Đerdap3 će zadovoljiti potrebe Srbije za ele. energijom i neće se uvoziti; to je dobro i na radost svih u Državi. Međutim, da li se tom izgradnjom može postići mnogo više, i više od obične činjenice da će Srbija imati još 30% domaće el. energije? Čija će biti energija?Ko je vlasnik objekta i proizvodnje? Da li će to biti energija koju narod ima, ili će to biti energija koju će prodavati manja grupa ljudi ostatku naroda? Za sada je običaj da vlasnici budu postojeći „igrači“ i taman posla da se tu neko drugi uključi. Najkrupnija postrojenja ne postoje kao najširi narodni akcionarski kapital. Najjači odbrambeni zid koji drži ovo pravilo i žabokrečinu je da se državna ili “grupna- EPS“ svojina ne pojavi kao narodna-socijalistička, ili ne daj Bože-komunistička(Hvala ti Bože ko izmisli ove pojmove, da njih nema našli bi druge). Nije reč o nevedenim šalama i o tome da li smo svi ravnopravni po Ustavu i da li postojeći zakoni tržišta pružaju šansu običnim ljudima da budu učesnici izgradnje i vlasnici minimalnog dela budućeg giganta. Pojedinci se do sada pojavljuju kao vlasnici mini elektrana, ali u gigantima nemamo masovno akcionarsko vlasništvo. Npr., ni jedan prodavac novina u kiosku nikad neće imati šanse da bude vlasnik dela kapitala nekog giganta, pa makar to bio i milioniti deo... Predlažem da u izgradnju ovog predivnog objekta uzmu učešće i obični građani. Predlagač sam i zagovornik globalnog načina gradnje, jer će mnogi obični ljudi moći da dođu do minimuma najznačaljnijeg kapitala jedne zemlje.Ovim kapitalom se jača otornost domaće ekonomije i domaće valute. Ekonomska stabilnost jedne Zemlje počiva na ekonomskoj snazi svakog građanina, nikako na pojedincu ili grupi ljudi. Vidimo koliku korist ima sedam milijardi stanovnika planete Zemlje od 1% milijardera. Objašnjenje predloga za učešće naroda u izgradnji energetskog objekta videti na linkovima: http://www.bastabalkana.com/2015/04/treba-li-nam-hidroelektrana-od-2-gw-bez-dinara-kredita/. http://www.bastabalkana.com/2015/05/predlog-i-resenje-za-penzije/ Srdačan pozdrav i dobro zdravlje, dip.maš. inž.Mladen Popović mladenpopo@open.telekom.rs