Kolumna Nenada Milosavljevića

Zašto bojkot

  • Broj 63, septembar 2019.

  • Nenad Milosavljević

  • 0

Pregovori sa vlašću o izbornim uslovima ili bojkot izbora? Možda deluje kao velika dilema, ali samo za trenutak, dok se ne setimo da izborni uslovi nisu nešto što bi trebalo da zavisi od bilo koga lično, a pogotovo ne od jednog čoveka, već od zakona.

Vredi se podsetiti da su zakoni i nastali da bi bili objektivni korektiv ljudskih nesavršenosti, naših malih, zlih pobuda da uradimo isključivo ono što je u našem ličnom, a ne u javnom interesu nekakvog tamo društva.

Isto važi i za izborni zakon. Srpski nije idealan, ali nije ni toliko loš. Njegova dosledna primena obezbedila bi nam sasvim korektne, regularne i fer izbore, ali je problem u tome što dosledne primene - nema. Taj zakon se vrlo često otvoreno krši, odredbe se tumače kako kome odgovara ili se uopšte i ne tumače, pa na kraju često dobijemo izbore koji su fer i regularni samo u izveštajima prorežimskih medija.

 

U stvarnosti, na terenu imamo vladajuću stranku koja glasače maltretira telefonskim pozivima čak i tokom izborne tišine. Imamo ucenjivanje ljudi da na glasačkim mestima fotografišu glasačke listiće i lične karte kako bi dokazali za koga su glasali. Imamo kupovinu glasova, što za novac, što za osnovne životne namirnice. Tokom izbornih dana imamo prava vanredna stanja čak i u najmanjim mestima, džipove bez tablica i nabildovane, mračne likove koji patroliraju okolo i zavode red. Takođe, imamo predsednika države koji zloupotrebljava funkciju predsednika države za stranačku kampanju i koji usred TV intervjua praktično prizna da je njegova stranka kršila Zakon o finansiranju političkih aktivnosti i na to niko od nadležnih ne odreaguje. Na kraju, imamo medije koji krše sva moguća i nemoguća zakonska, novinarska i etička pravila, a sve da bi vladajućoj ekipi namakli još koji procenat,  ili opoziciji oduzeli koji.

Ceo tekst možete pročitati u štampanom izdanju

pošaljite komentar

Nema komentara