Javna preduzeća – milionski gubici u medijskoj tišini

Zašto je važan deo ekonomije tako zapušten

  • Broj 8, mart 2014.

  • Miloš Obradović, Olivera Bojić

  • 0

Država i deceniju nakon ulaska u tranziciju i dalje u vlasništvu ima oko 1.300 preduzeća koja zapošljavaju 280.000 ljudi. Njihove glavne karakteristike su neefikasnost, gubici, dugovi i partijsko zapošljavanje


U moru reformi koje su ostale da se obave u zemlji koja je već najmanje 13, a neki bi rekli i celih 25 godina u tranziciji, restrukturiranje, profesionalizacija i privatizacija čak oko 1.300 preduzeća u vlasništvu ili pod upravljačkom kontrolom države i dalje ostaje jedan od glavnih problema srpske ekonomije. Rešavanje ovog problema nije samo ekonomsko pitanje, već i socijalno, pa i političko, jer je u njima zaposleno 270.000 do 280.000 ljudi. 

Među ekonomistima, kao po retko kom pitanju, postoji konsenzus da je ovaj deo privrede pod državnom kontrolom neefikasan, sa lošim menadžmentom, netransparentan i pod uticajem političkih stranaka.

Među preduzećima u vlasništvu države posebno se izdvajaju javna preduzeća. U državnoj upravi ne postoji jedinstven centralni registar preduzeća pod njenom kontrolom, a nije do kraja jasno ni šta podrazumeva pojam javnih preduzeća.

Zakon o javnim preduzećima definiše javno preduzeće kao ono koje obavlja delatnost od opšteg interesa, a koje osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave.
Međutim, postoje preduzeća čiji je vlasnik država, koja se takođe bave poslom od javnog interesa,  a koja su u formi akcionarskog društva (Telekom Srbija ili Železnice Srbije) ili društva sa ograničenom odgovornošću (Jat tehnika ili Prosvetni pregled) i koja posluju po Zakonu o privrednim društvima. Prema klasifikaciji Ministarstva privrede i ona pripadaju javnim preduzećima. Ova preduzeća po svim najvažnijim osobinama, vlasništvu, upravljanju i poslovanju, mogu se svrstati u javna preduzeća.


Strateški važna preduzeća

U ovim preduzećima je zaposleno oko 96.000 ljudi, ali njihov značaj je daleko veći od toga. Ona često posluju u sektorima od strateškog značaja za ekonomiju i  obezbeđuju robu ili usluge za svu ostalu privredu i stanovništvo. Od njih zavisi da li će biti električne energije, gasa, da li će biti moguć transport putevima ili železnicom. Neka od njih imaju prirodni monopol i bez svake sumnje moraju da ostanu u vlasništvu i pod kontrolom države. S druge strane, neka od preduzeća posluju na komercijalnom tržištu, takmičeći se sa konkurencijom neopterećenom partijskim zapošljavanjem i neodgovornim poslovanjem. Takođe, njih karakteriše to što posluju u kapitalno intenzivnim delatnostima koje zahtevaju izuzetno visoke investicije, što je često glavna prepreka ulasku privatnih kompanija.

Upravo republička javna preduzeća i velika državna preduzeća biće predmet istraživanja „Nove ekonomije" tokom 2014. godine. Cilj je da se osvetli njihovo poslovanje i upravljanje, a upoređujući ih sa drugim zemljama i praksama, pokušaćemo na neki način da doprinesemo njihovoj reformi.

U klasična javna predzeća spadaju i tri pokrajinska javna preduzeća, kao i vièe od 600 lokalnih javnih preduzeća (prema spisku iz 2011. godine bilo ih je 645) koja zapošljavaju oko 70.000 ljudi, a među njima najznačajniji deo čine javna komunalna preduzeća.

Osim toga, država preko Agencije za privatizaciju upravlja sa 153 preduzeća u restrukturiranju, u kojima je zaposleno oko 54.000 ljudi i koja predstavljaju priličan teret za javne finansije. Pored toga, Agencija za privatizaciju upravlja sa još 415 preduzeća u privatizaciji, koja zapošljavaju još oko 50.000 ljudi.
Država je vlasnik ili suvlasnik i sedam banaka i jednog društva za osiguranje, mada su u poslednje dve godine tri banke u kojima je država bila jedini vlasnik ili najveći pojedinačni akcionar bankrotirale, što je koštalo budžet oko 800 miliona evra.


Konfliktni ciljevi
 
Problem javnih preduzeća svuda u svetu postoji, a ogleda se pre svega u konfliktnosti ciljeva koje bi trebalo da ispune. Privatna preduzeća imaju jedan osnovni cilj, a to je maksimizacija profita. Pred javna i državna preduzeća stavljaju se i drugi ciljevi, često sa većim prioritetom od profita. Javna preduzeća u svetu, a posebno izraženo u Srbiji, imaju socijalnu ulogu. S jedne strane, država im nameće cene niže od troškova, gde je najbolji primer energetski sektor, odnosno EPS i Srbijagas, i tako vodi socijalnu politiku preko javnih preduzeća. S druge strane, preko javnih preduzeća vodi se i politika zapošljavanja, a posao u javnom preduzeću nosi sa sobom malo odgovornosti, stabilna i iznatprosečna primanja u odnosu na ostatak privrede (prosečna plata u decembru 2012. godine u javnim preduzećima bez Telekoma, Aerodroma i Diposa iznosila je 60.000 dinara, prema podacima Ministarstva finansija) i male šanse za dobijanje otkaza.


Nastavak teksta možete pročitati u osmom broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija" ili na websajtu javnapreduzeca.rs
pošaljite komentar

Nema komentara