Ljubiša i Nemanja Dragović, vlasnici Termalne rivijere Bogatić

Zašto se prosipa lekovita voda

  • Broj 48, mart 2018

  • Aleksandar Žič

  • 0

Mog oca su na pecanje pozvali ljudi iz ovih krajeva i prolazili su pored dva državna izvora termalne vode u Bogatiću. Ovo ovde je jedan od tri najbolja, najjača geotermalna izvora u Evropi. Može da greje 150.000 kvadrata, a apsolutno se ne koristi. Četiri decenije, od kada je izbušen, teče u kanal i odliva se u Savu, u nepovrat. Otac je video to, kako kulja ta voda i ona para se nekoliko metara podiže uvis, pa mu je to bilo zanimljivo

Na toplim izvorima jedne od tri najlekovitije vode u Evropi, usred ravne Mačve, otac i sin Ljubiša i Nemanja Dragović podigli su u Bogatiću mali turistički raj – Spa-centar Termalna rivijera. Porodični biznis bio je i svojevrsni razvojni podsticaj ove nekada izuzetno bogate, a sada nerazvijene opštine koja pamti doba SFRJ i okupljanje  na desetine hiljada turista na tradicionalnom festivalu Hajdučki dani koji su bili označeni dolaskom najvećih muzičkih zvezda i putevima Janka Veselinovića i njegovog junaka Hajduk Stanka. No, pristigavši u turistički i uopšte privredno zamrlu varošicu iz Beograda, otac i sin žestoko su se sudarili sa birokratskom papirologijom. Tako da im je bitka za poslovni start bila u znaku drugog pisca, Borislava Pekića i njegove knjige „Godine koje su pojeli skakavci". Četiri godine su Dragovići prikupljali dozvole i papire za početak biznisa, i objašnjavaju šta je to toliko trajalo u tom birokratskom srpskom maratonu.

„Tu gde se mi sada nalazimo sve je bilo poljoprivredno zemljište i za početak trebalo ga je prevesti u građevinsko, kako bi moglo nešto da se zida. Budući da je Bogatić u to vreme bio jedna od pet najnerazvijenijih opština u Srbiji, što je apsurdno jer poseduje ove termalne izvore, nisu imali urađen plan regulacije opštine Bogatić. To sam ja uradio i njima poklonio, da bi uopšte mogli da mi prevedu zemljište u građevinsko. Onda smo krenuli preko tadašnjeg Ministarstva ekologije i niza drugih institucija da prikupljamo dozvole i papire da bismo uopšte mogli da imamo ovo što sada posedujemo. Prvi bazen sa kojim smo počeli i deo restorana smo napravi pomoću agregata, jer struju nismo imali. Dobili smo je, verovali ili ne, desetak dana pre nego što smo otvorili prvi deo naše Termalne rivijere. Mi smo i doveli struju, imamo svoju trafostanicu. Sada smo sa opštinom u pregovorima, treba da pojačaju svoju mrežu ovde da bismo mi mogli dalje da se širimo, jer nema dovoljno struje, a sistemi koji vode ka nama su slabi", objašnjava u razgovoru za „Novu ekonomiju" Nemanja Dragović, vlasnik Termalne rivijere Bogatić. Bez obzira na sve što je sa ocem prošao, ponovo bi kaže krenuo u ovaj biznis, a ubeđen je da bi bez obzira na tvrdnje vlasti da je sve pojednostavljeno kod građevinskih dozvola i ostale papirologije, ponovo bio u zamci „godina koje su pojeli skakavci", kaže ovaj mladi čovek koji je u Beogradu završio Pravni fakultet, a u Engleskoj srednju školu. Život u svetskim metropolama i akademsko obrazovanje, kaže,  nisu uticali da postane ono što nije, a očito je reč o jednostavnom mladom poslovnom čoveku koji želi da uspe. I ovde je njegov put bio u suprotnom smeru od onih koji napuštaju selo i provinciju i beže u glavni grad ili veće centre.


Baš ništa se nije promenilo?

Ne verujem im puno, državi  i političarima, ako samo pogledamo šta se sve događalo poslednjih 25 godina. Radovalo bi me da se nešto promenilo, ali čisto sumnjam. Kada sam bio mlađi, nisam sebe mogao da zamislim da živim u nekom malom mestu, a sada mi prija da pobegnem iz beogradske gužve. Ne živim samo ovde, pošto mi je porodica u Beogradu, pa sam stalno u kolima, na putu Bogatić – Beograd – Bogatić. I turisti koji pristignu iz Beograda svedoci su da tih 100 kilometara nije nikakva prepreka, ni za užitak, ni za poslovni poduhvat. Ovaj biznis je više ljubav nego san o nekom bogatstvu. Specifičan je, traži mnogo truda, ulaganja i energije i novca. Ne verujem da će se isplatiti materijalno meni, mojoj deci verovatno hoće i zato korak po korak ostvarujemo delove svog biznis plana.


Kako ste došli na ideju da se upustite u ovaj posao?

Sasvim slučajno. Mog oca su na pecanje pozvali ljudi iz ovih krajeva i prolazili su pored dva državna izvora termalne vode u Bogatiću. Ovo ovde je jedan od tri najbolja, najjača geotermalna izvora u Evropi. Može da greje 150.000 kvadrata, a apsolutno se ne koristi. Četiri decenije, od kada je izbušen, teče u kanal i odliva se u Savu, u nepovrat. Otac je video to, kako kulja ta voda i ona para se nekoliko metara podiže uvis, pa mu je to bilo zanimljivo. Inače, prvobitno kada smo došli ovamo, hteli smo da pravimo staklenike, ali kada nam je Hemijski fakultet u Beogradu uradio biološku analizu vode i kada smo videli koliko je voda lekovita, odlučili smo da promenimo koncepciju, da je ne koristimo samo za grejanje, već da pomažemo ljudima u banjskom smislu. Danas Termalna rivijera posluje kao porodična firma, u kojoj radim sa svojim ocem Ljubišom. Počeli smo da radimo na Petrovdan 2013. godine, a ovde smo došli prvi put 2008. godine, kada smo počeli da kupujemo zemlju. Šest meseci je trajalo bušenje izvora, a onda su, kako sam rekao, usledile četiri godine sređivanja papirologije da bi se započeo biznis.


Čime se vaš otac bavio pre ovoga?

On je prvi u SFRJ počeo da proizvodi danas popularnu PVC stolariju, koja je u to vreme bila čudo, a ljudi su od nje bežali. Prestao je time da se bavi 2003. godine. Dugo je živeo i radio u Nemačkoj, a vratio se 1990. godine i osnovao firmu za proizvodnju drvene i PVC stolarije. Kada su posle mnogo godina svi  počeli da rade PVC, on je odustao pošto naš narod ne gleda kvalitet već samo koliko šta košta. Mi nismo hteli da radimo šta bilo, pa smo promenili posao.



Nastavak teksta možete pročitati u 48. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"
pošaljite komentar

Nema komentara