Zorica Popović, generalna direktorka kompanije Eliksir grup

Zaposlili smo sto mladih inženjera

  • Broj 39, april 2017

  • Ana Krajnc

  • 0

Ne treba svi da se bavimo politikom, ja nemam ni vremena za to. Problem nastaje jer smo stalno u nekoj političkoj nestabilnosti, a to oduzima vreme i energiju i onda ne možemo da se bavimo ekonomijom. Nama je prvenstveno potrebna politička stabilnost, u zemlji i u regionu, i potrebni su jasni projekti kako podstaći ekonomski razvoj zemlje

Zorica Popović jedna je od retkih žena na čelu velike domaće kompanije u Srbiji. U agrobiznis ušla je pre 20 godina, kada je zajedno sa bratom Stankom Popovićem, bivšim suvlasnikom kompanije Viktorija grup, osnovala kompaniju Eliksir, na čijem je čelu poslednjih 15 godina. Počeli su sa trgovinom komponentama za stočnu hranu, zatim prelaze u proizvodnju stočne hrane i u otkup i preradu voća. Najveći rast kompanije počeo je pre pet godina, kada je Eliksir grupa kupila dve fabrike u stečaju, Zorku Šabac i IHP Prahovo. U poslednjih pet godina uložili su u razvoj i izgradnju fabrike 120 miliona evra, a samo u prethodnoj godini imali su konsolidovani prihod na nivou svih pet kompanija u vrednosti od oko 300 miliona evra. Izvoz čini polovinu ostvarenih prihoda od prodaje. Bave se proizvodnjom fosforne kiseline, kao i mineralnih đubriva koja plasiraju na domaće tržište, kao i na tržište regiona i Evropske unije. Eliksir grupa je ujedno i jedan od najvećih otkupljivača i izvoznika zamrznutog voća i povrća iz Srbije.


Kao kompanija koja veoma dugo posluje u agrobiznisu, šta mislite o načinu na koji se vodi agrarna politika u Srbiji i šta smatrate da bi trebalo da se promeni? 

Nama je prvenstveno potrebna politička stabilnost, u zemlji i u regionu, i potrebni su jasni projekti kako podstaći ekonomski razvoj zemlje, pa i poljoprivrede. Potrebno je da prvo identifikujemo neiskorišćene potencijale u agraru, a onda da vidimo kojim mehanizmima možemo da ih pokrenemo i iskoristimo. Agrarnu politiku koja bi počivala na dobro urađenoj, temeljnoj analizi, morala bi onda da prati i dosledna podrška kroz program subvencija koji počiva na tako definisanoj agrarnoj politici.


Da li mislite da treba više da se izdvaja iz budžeta za poljoprivredu? I dalje je to ispod pet odsto, a agrarni ekonomisti tvrde da izdvajanja moraju da dostignu 10 odsto da bi se nešto pokrenulo?

Potpuno se slažem da je to potrebno, ali prvo treba definisati segmente koji će se podržati. Ako mi imamo stalne promene vlasti, pa dolazi jedna politika, pa druga, to dovodi do nedoslednosti i svi se nakon svakih izbora pitamo šta će biti, da li će neke stvari ostati iste, ili će opet sve da se promeni. 

Imamo subvencije koje su se praktikovale ili se praktikuju danas, ali onda se odjednom neke smanjuju, menjaju, ukidaju. To je glavni problem, jer neko ko bi trebalo da napravi svoj plan pokretanja malog ili srednjeg biznisa ne može da računa na duži rok na podršku, dok se agrarna politika ne stabilizuje.


U Srbiji se dugi niz godina nekontrolisano koriste mineralna đubriva, zbog čega zemljište osiromašuje. Ko je za to kriv? 

Srbija je u jednom periodu od izvoznika postala uvoznik mineralnih đubriva, tako da su u ponudi uvoznika bile dve ili tri formulacije koje su se uvozile na veliko i koje su se plasirale za sve kulture i za sve tipove zemljišta, bez obzira na to da li to njima odgovara. To je moglo da dovede i verovatno je dovelo dotle da se neka od aktivnih komponenata bitna za ishranu biljaka iscrpi, a da neke ima previše. Sada je kod nas potpuno druga situacija, jer Srbija poslednje četiri godine ima sopstvenu prizvodnju mineralnih đubriva i daleko je veći asortiman i raspon formulacija u primeni.


Hoćete da kažete da taj problem više ne postoji u Srbiji, odnosno da se standardi u đubrenju zemljišta poštuju u praksi?

Mislim da se poštuju sve više, jer mi konkretno proizvodimo oko 20 formulacija, a najveći deo asortimana zastupljen je i na domaćem tržištu. 


Koliko su poljoprivrednici edukovani u toj sferi?

Kao kompanija puno radimo na tome, organizujemo tribine, skupove u vansezonskim periodima sa poljoprivrednim proizvođačima. Preporučujemo im koje su to formulacije koje su adekvantne za određene tipove zemljišta i za te gajene kulture.


Iz iskustva izvozno orijentisane agrarne kompanije, kako mislite da bi mogao da se podstakne rast poljoprivrednog izvoza u Srbiji? 

Potrebno je više investirati u prerađivački sektor i viši stepen prerade. Srbija ima razvijenu primarnu poljoprivrednu proizvodnju, a sledeća faza je prerađivački sektor. To se odnosi i na ratarstvo i na stočarstvo. Ali opet, pre toga moramo da znamo šta je to što mi želimo da izvozimo. Ako želimo da izvozimo sirovine, to i radimo. Ako želimo da izvozimo neke proizvode iz više faze prerade, treba sagledati potencijale, pokrenuti ih i iskoristiti. 


Da li ste vi, s obzirom na to da izvozite zaleđeno voće i povrće, zainteresovani za investiranje u viši stepen prerade?

Razmatrali smo ta ulaganja, ali nam ona sada nisu prioritet. Trenutno je naš razvoj usmeren na podizanje proizvodnje mineralnih đubriva i segmenta hemijske indsutrije i tu imamo mnogo posla.



Nastavak teksta možete pročitati u 37. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija.

pošaljite komentar

Nema komentara