Prof. dr Višeslav Hadži-Tanović, kardiolog

Zdravstvo je vraćeno 30 godina unazad

U zdravstvu ima para. Svaka partija koja osvoji vlast „uzima" ga kao ratni plen. Građani Srbije, poreski obveznici, preduzetnici i srednja preduzeća redovno uplaćuju u zdravstveni fond, dok tajkuni i biznismeni bliski vlasti - ne uplaćuju u Fond  ni po 10 godina. O tome kako se troše pare dovoljno govori činjenica da za poslednjih dvadeset godina nismo videli nijedan završni račun u zdravstvu. U istom periodu uhapšeno je više direktora Fonda zdravstvenog osiguranja. 

Profesor Višeslav Hadži-Tanović je predsednik Udruženja „Privatni  lekari  Srbije", specijalizirao je u Americi na Texas Heart  Institute, Houston, Le Hospital Lariboisiere Pariz i Karolinska Institute Stockholm. Zato je više nego kredibilan sagovornik na temu – zašto je srpsko zdravstvo dospelo do kritične tačke, da li će imati ko da nas leči u budućnosti i zašto svi osim privilegovanih plaćaju doprinose za zdravstveno osiguranje, a polovina stanovništva, odnosno ko god ima novca, odlazi na lečenje u privatne zdravstvene ustanove. 

Srbija od svih zemalja u regionu najviše izdvaja za zdravstvo, a ono je i dalje među najgorima u Evropi, nedavno je objavljeno u londonskom „Ekonomistu".  S tom ocenom se slažu i pacijenti i lekari. Kako tumačite  paradoks da se ulaže novac, a da rezultata nema?

Odgovor  je jednostavan. Ako se zna da je srpsko zdravstvo po korupciji među prvima u svetu, onda nije teško zaključiti da novac poreskih obveznika nije trošen za zdravstvenu zaštitu već za „druge svrhe"! Kada pogledate Evropski zdravstveni potrošački indeks („Euro Health Consumer Index", EHCI) koji svake godine izdaje Evropska unija, mi smo i dalje na poslednjem mestu ili smo oko poslednjeg. Ako smo poslednji u Evropi, čak i iza Albanije ili Rumunije ispred kojih smo svojevremeno bili i za sto mesta, onda je jasno da je reč o raspadu ne samo zdravstvenog, već i političko-ekonomskog sistema zemlje.

Ako se rat i sankcije tokom 10 godina mogu uzeti kao opravdanje za propadanje zdravstvenog sistema, onda se poslednjih 15 godina može okarakterisati kao sistematsko urušavanje putem bezobzirne korupcije, katastrofalnog menadžmenta i beskrupuloznog zapošljavanja nesposobnih partijskih kadrova.

Bez obzira na tešku situaciju o kojoj govorite, činjenica je da se svaka vlast trudi da nad zdravstvom zadrži jaku kontrolu i da na visoke pozicije postavi svoje ljude. Zašto?

Zato što je Fond zdravstvenog osiguranja „zlatna koka". U zdravstvu ima para. Svaka partija koja osvoji vlast „uzima" ga kao ratni plen. Građani Srbije, poreski obveznici, preduzetnici i srednja preduzeća redovno uplaćuju u zdravstveni fond, dok tajkuni i biznismeni bliski vlasti - ne uplaćuju u Fond  ni po 10 godina. O tome kako se troše pare dovoljno govori činjenica da za poslednjih dvadeset godina nismo videli nijedan završni račun u zdravstvu. U istom periodu uhapšeno je više direktora Fonda zdravstvenog osiguranja. 

Pojasnite kako funkcioniše sistem korupcije u zdravstvu.

Sistem je jednostavan i dobro razrađen. Korupcija je u vrhu vlasti i najizraženija je prilikom tendera za velike investicije, pri izgradnji ili renoviranju zdravstvenih objekata, kupovini skupe opreme, tenderima za  nabavku lekova i potrošnog materijala za zdravstvene ustanove. Na tenderima obavezno pobeđuju „partijske firme" i verovatno da deo novca ide u njihove kase i privatne ruke. 

Pre nekoliko godina u jednoj televizijskoj emisiji ministar zdravlja je pitao direktora Kliničkog centra Srbije gde je nestalo 250 miliona evra koliko je dato toj instituciji za investicije. Direktor je odgovorio da o tome nema pojma! U poslednjih  petnaest godina u naše zdravstvo je ušlo neverovatnih 17 milijardi evra. Mi i dalje  ne znamo na šta su te pare potrošene. Od 2001. do 2011. godine Ministarstvo zdravlja je dobilo oko 140 miliona evra za unapređenje zdravstvene zaštite. Sredstva su bila namenjena za modernizaciju menadžmenta u zdravstvenim uslovima, unapređenje prava pacijenata, poboljšanje informatike i uopšte za poboljšanje kvaliteta zdravstvene zaštite. Pompezno je promovisana i „Strategija razvoja srpskog zdravstva do 2020. godine", koje je trebalo da bude evropski lider. Obećavani su med i mleko. Pare su potrošene, a dobili smo najgore zdravstvo u Evropi. Normalno, za ovo niko nije odgovarao.

Država je nametnula da plaćamo osiguranje, ali se sama oslobodila obaveze da precizira šta za svoj novac dobijamo u paketu usluga. Kako to objašnjavate?

Reč je o drastičnom kršenju prava pacijenata. Uzmu vam pare, a vi ne znate šta za njih dobijate. Kada je bilo ko od građana potpisao ugovor sa Fondom i da li zna kakva su mu prava? Ko pita pacijenta da li je zadovoljan i da li Fond podnosi finansijske izveštaje poreskim obveznicima koji finansiraju taj Fond? 

Nastavak teksta možete pročitati u 33. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"
pošaljite komentar

1 komentar

  • Ljiljana Milić Janković

    Slažem se sa profesorom u potpunosti,ima tu još...svačega!