Kanada, jedna od najbogatijih država sveta, očima doseljenika

Zemlja u kojoj plate stižu u sekund

  • Broj 56, decembar 2018.

  • Branislav Krivikapić

  • 0

Već u 11 sati prvog radnog dana u godini prosečan kanadski tajkun zaradi godišnju radničku platu. Ali ipak platu koja se redovno isplaćuje svakog drugog petka u mesecu

Aleksandra Borenović već 16 godina živi u Viktoriji, glavnom gradu Britanske Kolumbije, jedne od deset kanadskih pokrajina, nedaleko od Vankuvera. Zaposlena je u studentskoj službi lokalnog fakulteta, na radnom mestu kakvo kod nas ne postoji - savetnik za osobe sa invaliditetom. Veoma je zadovoljna jer i u Kanadi državni posao donosi određene beneficije, bolju platu i uslove rada. Posebno u situaciji kada je, kako kaže, „kanadska ekonomija na nizbrdici" i ljudi masovno ostaju bez posla, posebno u pokrajinama, kao što je Alberta, koje u ogromnoj meri zavise od proizvodnje nafte. Kako izgleda kriza u jednoj od najbogatijih država sveta koja je decenijama „obećana zemlja" za migrante s Balkana?

Kada su, u vreme raspada zajedničke države i ratova na tlu bivše Jugoslavije, kolone iseljenika krenule preko okeana, govorilo se da je Kanada zemlja u kojoj pristojan život podrazumeva bar dva godišnja odmora na nekoj karipskoj destinaciji, tri automobila po porodici i kuću od 200-300 kvadratnih metara. Danas gotovo svaki naš građanin ima rođaka, prijatelja ili poznanika koji u ovoj dalekoj zemlji, uprkos nostalgiji i teškoćama u prilagođavanju tamošnjem mentalitetu, živi standardom koji će u Srbiji još dugo biti nezamisliv. Pa ipak, povremeno, a posle izbijanja svetske ekonomske krize 2008. sve češće, počele su da stižu vesti da u Kanadi nije baš sve tako sjajno kao što se obično misli. 
Pre nekoliko godina mnoge je iznenadila vest da Kanađani sa slabijim primanjima belu tehniku kupuju u prodavnicama koje imaju nesvakidašnju akciju „iznajmi, pa kupi". Na primer, iznajme televizor koji košta 800 dolara uz nedeljnu rentu od dvadesetak dolara u trajanju od dve ili tri godine. Po isteku tog roka oni postaju vlasnici televizora koji su platili dve do tri hiljade dolara, mnogo više nego da su ga kupili za keš ili uz pomoć bankarskog kredita. Ipak, oni pribegavaju ovako sumanutom načinu kupovine zato što su već do grla u kreditima. Aleksandra kaže da je svaki Kanađanin samo po kreditnim karticama u proseku zadužen sa 45.000 dolara, ne računajući zaduženja za kuće i stanove koja su enormno velika. 

Kanađani vole komfor

„Kanađani, kao i Amerikanci, vole komfor i život u velikim prostorima. Standard je da porodica sa decom uglavnom živi u kući, s tim da su gradske periferije popularnije i privlačnije bogatijem delu stanovništva, dok su bliže centru uglavnom smešteni vladini službenici, biznis i šoping centri. Ali kuće su veoma skupe. Trenutno prosečna kuća od 200-250 kvadrata u Vankuveru košta 1,3 miliona, a u Torontu oko 800.000 kanadskih dolara. A kako je prosečna godišnja zarada tek nešto veća od 50.000 dolara, sve je teže upustiti se u stambeni kredit. Zato većina ljudi kupuje veću kuću, sa dva ili više stanova, pa u jednom delu žive, a drugi izdaju i tako otplaćuju kredit", objašnjava Aleksandra.
Njene reči potvrđuju i podaci iz najnovijeg istraživanja RBC Royal banke, jedne od najjačih kanadskih banaka, prema kome je prosečnoj porodici sa dvoje zaposlenih u Vankuveru da bi pokrili troškove kupovine kuće, potrebno 88 odsto svih prihoda u domaćinstvu, a u Torontu 74 odsto. Prema istom istraživanju, prosečna cena iznajmljivanja kuće iznosi 2.206 kanadskih dolara, što je za 11 odsto više nego u prva tri meseca 2018. U tom začaranom krugu, u kom kirija služi za otplatu kredita, lančana povećanja cene kvadrata i rente gotovo su konstantna. 

Nastavak teksta možete pročitati u 56. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija".
pošaljite komentar

Nema komentara