Četvrtina Evropljana moraće da bira šta će platiti ove zime: Struju ili hranu

Photo:Pixabay

Zbog poskupljenja energenata, jedno od četiri domaćinstva u Evropi će morati da bira između hrane ili plaćanja računa ove zime.

"Nažalost, ugroženi će biti primorani da plate cenu za nestabilnost našeg energetskog sistema fosilnih goriva", rekla je Marta Majers iz Prijatelja Zemlje, nevladine organizacije za zaštitu životne sredine, za EURACTIV.

Ona dodaje da je "tragedija" što na jednom od najbogatijih kontinenata na svetu jedno od četiri evropskog domaćinstva i više ove zime mora da donese odluku između grejanja svojih domova i hrane na stolu.

Oko 31 milion Evropljana je živelo u energetskom siromaštvu i nije bilo u stanju da održi svoje domove adekvatno toplim, pokazuju podaci Evrostata koje je navela Evropska komisija u svom izveštaju o stanju energetske unije za 2021. godinu.

Na primer, Zajednički istraživački centar Komisije izračunao je 2019. godine da 50 miliona ljudi živi u energetskom siromaštvu, što je skoro 20 miliona više od najnovijih procena EU.

Mnogi kažu da ovaj broj manji nego u odnosu na realnu sliku, jer ne postoji zajednička definicija energetskog siromaštva širom Evrope, što otežava procenu obima problema.

Majers je upozorila da bi ovaj broj mogao da poraste na 80 miliona zbog trenutne krize cena energije u kombinaciji sa uticajem COVID krize.

"Dok nedavna povećanja cena utiču na sve, najviše su pogođena siromašna energetski siromašna domaćinstva i domaćinstva sa niskim i nižim srednjim prihodima jer troše znatno veći deo svojih prihoda na energiju", naveli su u saopštenju Evropske Komisije.

Ono što se više može očekivati je pogoršanje postojećeg energetskog siromaštva,nego što će ljudi zaista padati u energetsko siromaštvo, tako je barem prema podacima koje imamo u Francuskoj, rekla je Kamil Defar, naučna saradnica za energetsku politiku EU na Institutu "Žak Delor".

I pre pre pandemije, svaka peta osoba u EU bila je u opasnosti od siromaštva i socijalne isključenosti, ili oko 110 miliona ljudi, prema predsedniku Evropskog ekonomskog i socijalnog komiteta (EESC).

Zboeg povećanja cena energenata koja se desila letos, a do jeseni prerasla u međunarodnu krizu, Evropska komisija je u oktobru predstavila „kutiju alata“ mera koje zemlje mogu koristiti za borbu protiv krize. Komplet alata uključuje kratkoročna i dugoročna rešenja za ublažavanje pritiska na domaćinstva i mala preduzeća „bez štete na unutrašnjem energetskom tržištu EU ili zelenoj tranziciji u srednjem roku“.

Neke od zemalja članica su uvele kratkoročna rešenja smanjenje poreza i paušalne isplate domaćinstvima sa niskim primanjima kako bi im se pomoglo da plate račune za energiju.

Ipak sve članice EU takođe imaju pristup svoti od 10,8 milijardi evra dodatnih prihoda ostvarenih od šeme EU za trgovinu emisijama akumuliranih od početka godine, istakla je Komisija.

Jedno od rešenja koje je Brisel ponudio je prelazak na obnovljive izvore koji su lokalizovani,ali da bi energetska tranzicija potrajala.

"Doći će do dugoročnog povećanja cena energije zbog ekološke tranzicije“, rekao je francuski ministar ekonomije Bruno le Mer, koji je predvideo da će to biti "jedno od glavnih političkih pitanja u narednim godinama".

Grupe potrošača ističu da je energetska kriza razotkrila neke od kontradiktornosti zelene tranzicije: dok je napuštanje uvozne nafte i gasa postalo još hitnije, zaštita potrošača od fluktuacija cena će postati sve potrebnija tokom tranzicije.

"Neki tvrde da ova situacija neće trajati duže od proleća 2022. Ali verovatno će se ponoviti, posebno kada se uzme u obzir zelena tranzicija. Biće nam potrebno mnogo više fleksibilnosti u smislu rezervnog gasa u slučaju nestašice obnovljive energije. A sa više obnovljivih izvora koji dolaze u električnu mrežu, nije isključeno da se ova situacija ponovi", rekla je Els Brugeman iz Euroconsumers.

Energetsko siromaštvo nije samo problem u Evropi. Na globalnom nivou to predstavlja jedan od ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija da osigura struju koja će biti dosupna svima i u čijoj proizvodnji će povećati korišćenje obnovljivih izvora energije.

Tokom poslednje decenije, došlo je do značajnog napretka, pri čemu je broj ljudi koji nemaju pristup struji pao sa 1,2 milijarde na 759 miliona. Udeo obnovljivih izvora je takođe povećan sa 16,3 odsto na 17,3 odsto.


Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara

Prijavite se za njuzleter Nove ekonomije.

Ova stranica je zaštićena sa reCAPTCHA i primenjuju se Google Politika privatnosti i Uslovi korišćenja usluge

Nema pravih poslovnih i životnih odluka bez dobrih informacija.
Vaša email adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.