Bajden odlučuje o sudbini rudnika Rio Tinta u Arizoni

Foto: Pixabay

Kompanija Rio Tinto koja u Srbiji planira da iskopava litijum, više od dve decenije pokušava da otvori rudnik bakra u američkoj državi Arizoni, koji bi bio najveći podzemni rudnik tog tipa u svetu, prenosi agencija Rojters. Sudbina tog posla za sada je u rukama predsednika Džoa Bajdena, ali i dela lokalnog stanovništva koje se protivi namerama Rio Tinta.

Među najglasnijim protivnicima Rio Tintovog rudnika bakra u Arizoni koji bi trebalo da se otvori blizu grada Superior su lokalni Indijanci iz plemena Apača, ekolozi, kao i bivši rudari iz tog mesta.

Američki predsednik Džo Bajden stavio je njihov rudarski projekat na čekanje, prošlog meseca, jer su zbog njegove izgradnje pobunila lokalna plemena lokalnih Apača.

Rezerve rudnika su inače procenjene na oko 40 milijardi tona bakra, a pre sedam godina Obamina administracija pokrenula je složen proces na zahtev Rio Tinta.

Kompanija naime želi da dobije tri hiljade hektara njenog zemljišta za potrebe budućeg rudnika, dok bi država zauzvrat dobila 4,5 hiljada hektara njenog zemljišta koje poseduje u blizini.

Predstavnik lokalnog plemena Apača Vendsler Nosie, 18 meseci je vodio protest protiv rudnika i dobio je široku podršku za svoj aktivizam. Uzgred, tome je kako se dodaje doprineo i sam Rio Tinto jer je u maju prošle godine minirao 46 hiljada godina stare pećine australijskih aboridžina.

U BEOGRADU ODRŽAN PROTEST EKOLOŠKI USTANAK

STAV LOKALNIH POLITIČARA

Političari u gradu Superioru koji ima oko tri hiljade stanovnika podstiču Bajdena da se predomisli, jer bi im zamena zemljišta omogućila širenje aerodroma, razvoj industrijskog parka i izgradnju novih stanova po pristupačnim cenama, pomogla bi i lokalne biznise, ali i Bajdenov plan o izradi električnih automobila.

Rio Tinto je obećao da će ako otvori rudnik bakra zaposliti 1400 radnika sa prosečnom platom većom od 100 hiljada dolara godišnje, za poreze bi navodno plaćao 280 miliona godišnje, dok bi državnoj ekonomiji obezbeđivao oko milijardu dolara.

Neke studije su na kraju pokazale da će Rio Tinto gradu Superioru plaćati svega 350 hiljada dolara poreza godišnje, daleko manje od milion dolara, koliko je potrebno za policiju, vatrogasace i puteve, u slučaju da se rudnik otvori.

Kompanija je kasnije saopštila da bi gradu mogla da plaća veći porez, mogla bi da mu garantuje snabdevanje vodom, a poklonila bi i 1,2 miliona dolara lokalnim školama.

Rio Tinto je na području planiranog rudnika već iskopao rudarsko okno dubine gotovo dva kilometra, a bakar planira da iskopava tehnikom block caving, potkopavanjem i urušavanjem rudnog ležišta, zbog čega bi se verovatno pojavio krater širok tri kilometra i dubok oko 304 metra.

Naglašava se da bi ta metoda oštetila podzemne vode koje napajaju dva lokalna izvora, kao i da je na to ukazano u studiji koju su izradile američke službe zadužene za održavanje šuma. 

U OKOLINI VALJEVA SE ISTRAŽUJE LITIJUM, ISPLATIVOST RUDNIKA ZA SADA UPITNA

"Ova zemlja će biti bezvredna ako sa njom nema vode," rekao je Henri Munoz, koji predvodi grupu bivših rudara, takođe velikih protivnika ovog projekta.

Rio Tinto u Arizoni obećava da će njihov budući rudnik raditi nekoliko decenija, pre nego što nastane krater koji će progutati čitavu lokaciju, uz proučavanje mogućnosti da se to spreči.

Ležište bakra u Superioru je otkriveno 1995. godine, a Rio Tinto i njegov manjinski partner BHP Group do sada su potrošili više od dve milijarde dolara za istraživanja i uklanjanje stare topionice.

Rio Tinto Vlada Srbije već je proglasila strateškim partnerom u planiranom projektu za iskopavanje litijuma u dolini reke Jadar.

Međutim, kompanija se suočila sa otporom lokalnih meštana, kao i stručne javnosti koji ukazuju na moguće ekološke incidente, po kojima je Rio Tinto inače poznat u svetu.

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara