Bugarska jesen nezadovoljstva: U iščekivanju izbora 2021. godine

Foto: Pixabay

Autor teksta je Adrian Nikolov, istraživač na Institutu za tržišnu ekonomiju, najstarijem nezavisnom ekonomskom think tank-u u Bugarskoj i član mreže 4Liberty.eu mreže.

Bugarska je imala svoju jesen nezadovoljstva. Masovni protesti opisani kao "krstaški rat protiv korupcije i zarobljene države" nisu uspeli, dok su izgledi za reformu oligarhijskog modela u najboljem slučaju sumorni. Iz tog razloga Bugari očekuju zimu stagnacije i političke blokade pre nego što na proleće izađu na birališta za parlamentarne izbore.

Kako su nemiri počeli? Iskra koja je zapalila proteste bio je snimak na društvenim mrežama u julu, koji je prikazao posetu istaknutog opozicionog političara Hrista Ivanova nelegalno izgrađenoj palati u Rosencu kod Burgasa, koja je u vlasništvu bivšeg šefa stranke Pokret za prava i slobode (DPS) i poznatog tajkuna Ahmeda Dogana. Vilu, koja je postala simbol korupcije i zarobljene države, okružilo je nekoliko hiljada demonstranata koji su se sukobili sa policijom. Odatle su se protesti preselili u Sofiju, glavni grad Bugarske, gde je šatorski kamp formiran usred jedne od najprometnijih raskrsnica. Od tada su se ulični protesti dešavali na po nekoliko nedelja.

Postojala su dva glavna društvena problema koja su pokretala proteste. Prvi je sveprisutna korupcija, nepotizam, zarobljavanje države i oligarhijska kontrola pseudo-demokratske vlade koju je premijer Borisov trebalo da otelotvori, a drugi je uloga vrhovnog tužioca Ivana Geševa kao neizabranog moćnika koji nikome nije odgovoran. Uloga novca iz EU kao goriva za oligarhiju takođe je bila među glavnim porukama demonstranata, koji su zahtevali ostavku kako Borisova, tako i vrhovnog tužioca, zajedno sa promenom uloge te kancelarije u pravosuđu.

Borisov je manje-više ignorisao zahteve demonstranata. Činilo se da je reagovao kada je, krajem leta, zamenio nekoliko ključnih ministara povezanih sa strankom DPS, mada ova rekonstrukcija nije dovela do značajne promene u političkom odlučivanju. Takođe, u avgustu je pravni tim njegove stranke užurbano izradio novi Ustav koji je naišao na podsmeh stručne zajednice, a kasnije postao tema kritičkog izveštaja Venecijanske komisije. Napušteni ustavni projekat postigao je, međutim,  paralisanje političkog diskursa na više od dva meseca.

U jesen 2020. godine, demonstranti su se suočili ne samo s nepopustljivim Borisovom, već i sa brzim širenjem COVID-19, što ih je primoralo da obustave sve protestne aktivnosti, bez postizanja bilo kog od svojih ciljeva, a pristalicama protesta nije ostalo ništa više od nejasnog obećanja da će se suočiti sa premijerom i njegovom vladom na opštim izborima na proleće 2021. godine.

Trenutno sve ankete ukazuju na značajno vođstvo Borisova i njegovih saveznika. To je i očekivano, s obzirom na to da je opozicija u parlamentu slaba, neorganizovana i suočena sa krizom identiteta i manjkom talenata, dok su vanparlamentarnom pokretu ugušeni protesti. Za sada najbolje šanse da izazove vladajuću stranku ima bivši voditelj šou-programa, Slavi Trifonov. Međutim, taj izbor mogao bi rezultirati još jednom pobedom populizma.

Bitan faktor u narednim mesecima biće produbljivanje zdravstvene i ekonomske krize u Bugarskoj. Dok je prvi talas COVID-19 proizveo samo blage ekonomske posledice, praćene brzim oporavkom, vlada je sporo reagovala na drugi talas. Posledice će verovatno biti katastrofalne, kako u ljudskom tako i u ekonomskom smislu. Iako je Borisov kritikovao sve delove opozicije, nema dokaza da je to uticalo na podršku aktuelnoj vladi, ostavljajući malo nade za značajne promene u predstojećem političkom ciklusu.

Članak je prenet sa 4Liberty.eu mreže. 

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara