Cene hrane u svetu skočile za 40 odsto za godinu dana

Foto: Nova ekonomija

Cene hrane porasle su tokom maja za iznos koji predstavlja najveći mesečni skok u poslednjih deset godina, objavila je Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO). Poskupljenje ne ometa ni činjenica da je svetska proizvodnja žitarica na putu da dostigne novi istorijski rekord.

Indeks cena hrane, koji izračunava FAO, porastao je u maju za 4,8 odsto u odnosu na april i za 39,7 odsto u odnosu na maj prošle godine, na prosečnih 127,1 poena.

To je najviši nivo od septembra 2011. i samo 7,6 procentnih poena ispod istorijskog rekorda u nominalnom smislu.

Na rast vrednosti indeksa, koji prati mesečno kretanje međunarodnih potrošačkih korpi hrane, najviše je uticalo poskupljenje biljnih ulja, šećera i žitarica, navodi se u saopštenju.

Cene žitarica su porasle u maju 6 odsto u odnosu na april, predvođene kotacijama kukuruza, koje su u proseku za 89,9 odsto iznad vrednosti zabeleženih u maju 2020.

Krajem maja cene kukuruza su počele da se padaju, uglavnom zbog poboljšanih prognoza u Sjedinjenim državama. Međunarodne cene pšenice su takođe pale krajem prošlog meseca, ali su u proseku bile više za 6,8 odsto nego u aprilu, dok su cene pirinča ostale stabilne.

GLOBALNE CENE HRANE PADAJU TREĆI MESEC ZAREDOM ZBOG PANDEMIJE

Biljna ulja su poskupela u maju za 7,8 odsto, uglavnom zbog rasta cena palminog i sojinog ulja i uljane repice. Veće cene palminog ulja su posledica sporog rasta proizvodnje u zemljama jugoistočne Azije, dok je cene sojinog ulja podstakla snažna globalna potražnja naročito iz sektora biodizela.

Šećer je zabeležio rast 6,8 odsto od aprila, zbog kašnjenja žetve i zabrinutosti zbog nižih prinosa u Brazilu, najvećem svetskom izvozniku šećera.

Meso je u maju trgovano po ceni za 2,2 odsto višoj nego u aprilu usled ubrzanja tempa kineskog uvoza, kao i rasta unutrašnje potražnje za živinskim i svinjskim mesom u glavnim proizvodnim regionima.

Što se tiče cena mlečnih proizvoda, one su u maju porasle za 1,8 odsto na mesečnom nivou, dok u odnosu na uporedni lanjski mesec beleže rast od 28 odsto.

FAO predviđa ovogodišnji rod žitarica od skoro 2.821 miliona tona, što je novi rekord i porast od 1,9 odsto u odnosu na 2020. godine, pri čemu će proizvodnje kukuruza biti veća za 3,7 odsto nego lane.

Agencija UN sa sedištem u Rimu, prognozira i veću potrošnju žitarica u 2021/22. godini za 1,7 odsto, odnosno na 2,83 miliona tona.

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara

Prijavite se za njuzleter Nove ekonomije.

Ova stranica je zaštićena sa reCAPTCHA i primenjuju se Google Politika privatnosti i Uslovi korišćenja usluge

Nema pravih poslovnih i životnih odluka bez dobrih informacija.
Vaša email adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.