Crna Gora tuži kinesku firmu zbog uništavanja korita reke Tare

Foto: Pixabay

Osnovno državno tužilaštvo u Kolašinu podnelo je optužnicu protiv kineske firme CRBC, glavnog izvošača radova na autoputu Bar-Boljare prenosi Slobodna Evropa. Spor je pokrenut, kako se navodi, zbog uništavanja dela reke Tare, koja je pod zaštitom UNESKO-a.

"Optužnim aktom stavlja im se na teret da su na lokaciji Uvač 4, protivno zakonu o planiranju prostora i izgradnje objekata, započeli građenje objekta bez prethodno podnete prijave i dokumentacije mimo revidovanog glavnog projekta", navodi se u saopštenju Osnovnog državnog tužilaštva u Kolašinu.

U saopštenju se dodaje i da je firma radila bez prethodno utvrđenih mera zaštite životne sredine, pa je na taj način izazvano njeno oštećenje "u većoj meri i na širem prostoru".

Firma CRBC je glavni izvođač radova na izgradnji prioritetne deonice autoputa Bar-Boljare, koju su i iz nevladinog sektora u više navrata optuživali da je tokom gradnje devastirala korito reke Tare.

Na dešavanja u koritu Tare prva je skrenula pažnju Mreža za afirmaciju nevladinog sektora (MANS) koja je 2018. objavila snimke drona sa promenjenim tokom reke u jednom od delova gde se gradi autoput.

TARA ZAMUĆENA BETONOM OD IZGRADNJE MINIHIDROELEKTRANA?

Iz tadašnjeg Ministarstva održivog razvoja i turizma su saopštili da je vodotok izmešten privremeno i da će se nakon izgradnje reka vratiti u pređašnji tok.

Zbog devastacije korita Tare su reagovali i iz UNESCO-a, čiji su predstavnici na samitu u glavnom gradu Azerbejdžana, Bakuu 2019. godine izrazili zabrinutost zbog uticaja izgradnje autoputa na korito reke Tare.

U izveštaju UNESCO-a je ocenjeno da su izgradnja mostova, eksploatacija i odlaganje šljunka i peska ozbiljno devastirali korito reke Tare unutar područja zaštićenog njihovim programom "Čovek i biosfera", kao i da monitoring poštovanja standarda životne sredine tokom izgradnje autoputa nije adekvatan.

Izgradnja prioritetne deonice autoputa Bar-Boljare je najveći infrastrukturni projekt u istoriji Crne Gore, sa prvobitnom cenom od 809 miliona dolara. 

Ona je zbog izgradnje pristupnih puteva zatim povećana za oko 90 miliona.

Prema podacima Centralne banke, Kina je za prvih osam meseci 2020. bila najveći investitor u Crnoj Gori sa 70 miliona evra direktnih investicija.

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara