Danas se obeležava Svetski dan divljih vrsta

Foto: Nova ekonomija

Od 2013. godine 3. marta u velikom broju zemalja obeležava se Svetski dan divljih vrsta, koji su ustanovile Ujedinjene nacije (UN), podseća Pokrajinski zavod za zaštitu prirode. Moto ovogodišnjeg Svetskog dana divljih vrsta je "Šume i egzistencija: Opstanak ljudi i planete".

Cilj je da se istakne centralna uloga šuma, šumskih vrsta i usluga ekosistema u održavanju egzistencije stotina miliona ljudi širom sveta, a posebno domorodačkih i lokalnih zajednica koje imaju istorijske veze sa šumskim i susednim područjima.

Svetski dan divljih vrsta obeležava povodom potpisivanja Кonvencije o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje faune i flore (CITES), događaja održanog 3. marta 1973. godine.  

Konvencija treba i da ukaže na potrebu očuvajnja divljih vrsta, na posledice krivolova, krijumčarenja i nekontrolisanog sakupljanja iz prirode ugroženih divljih vrsta, kao i na uništavanje staništa i neodrživog korišćenja prirodnih resursa. 

Danas u šumskim područjima sveta ili pored njih živi između 200 i 350 miliona ljudi, koji se oslanjaju na različite usluge ekosistema koje im šume i šumske vrste pružaju za život i pokrivaju svoje najosnovnije potrebe, uključujući hranu, sklonište, energiju i lekove. 

U Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode kažu da im je osnovni zadatak da povećaju broj zaštićenih područja na oko 17 odsto površine Autonomne pokrajine Vojvodine. 

Kažu i da je veliki broj strogo zaštićenih i zaštićenih divjih vrsta životinja, njih čak 48, bio obuhvaćen njihovim aktivnostima.

Neke od tih životinja su ptice poput vetruški, orlova belorepana, mišara, belih roda, sova utina, šumskih sova, ćukova, stepskiog sokola, jastreba, i drugih.

Foto: Nova ekonomija/ Nacionalni park Tara

ZANEMARENA BRIGA O ŠUMAMA

Trenutno stanje u Srbiji, barem prema tvrdnjama velikog broja ekoloških aktivista, ukazuje da se šume ne čuvaju dovoljno, kao i da se nekontrolisano seku.

Jedan od takvih problema, prema tvrdnjama pokreta Odbranimo šume Fruške Gore, nalazi se upravo u zvanično prvom nacionalnom parku.

Drveće se prema njihovim rečima, nekontrolisano seče zbog prodaje, a zaštićene vrste ptica, poput orlova krstaša ugrožava buka terenskih vozila, takozvanih kvadova.

Ekološki aktivisti takođe, često naglašavaju i borbu protiv gradnje mini-hidrocentrala na rekama u Srbiji i okolnim zemljama, kako bi se u njima sačuvao živi svet, pa samim tim i celokupan biodivrezitet.

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara