Ekonomske slobode od ključnog značaja za otpornost tokom pandemije

Foto: Pixabay

Autorka teksta je Tanja Porčnik, predsednica Visio instituta iz Slovenije.

U periodima koje ne obeležavaju vanredne situacije, naučno je dokazano da uloga ekonomskih sloboda, koje definišemo kao odsustvo mešanja ili prinude u ekonomske odluke pojedinca, znače ekonomski rast i prosperitet za najveći broj ljudi. Produbljavanjem ekonomskih sloboda postižu se viši nivoi različitih mera ljudskog blagostanja.

Kada su ljudi slobodniji da obavljaju svoje ekonomske aktivnosti bez nepotrebnih ograničenja, ekonomske slobode ili njihovi pojedinačni konstitutivni elementi, kao što su lični izbor, dobrovoljna razmena, pristup tržištima i zaštita ljudi i njihove imovine od nasrtaja, dovode ne samo do veće ekonomske efikasnosti, više inovacija i dodanu vrednost, već i sreći pojedinaca, rodnoj ravnopravnosti i bolje zaštićenim političkim pravima.

Ekonomska sloboda sama po sebi oblikuje institucionalno okruženje zemlje, koje je neophodno za njeno blagostanje i ekonomski rast.

Ipak, da li se ovi pozitivni odnosi održavaju i u vanrednim situacijama, poput pandemije? Kakav uticaj imaju ekonomske slobode oporavak i funkcionisanje privrede tokom ovakvih ekstremnih šokova?

Bjornskov (2016) ukazuje da ekonomske slobode "štite zemlje od kriza i omogućavaju im brži oporavak od (više) regulisanih ekonomija". Dalje, empirijska studija slučaja Vinsenta Gelosoa i Džejmi Bolonja Pavlika (2020) ukazuje da viši nivo ekonomske slobode dovodi do veće sposobnosti prilagođavanja šokovima, smanjenjem trenja u preraspodeli resursa i reorganizaciji ekonomske aktivnosti.

Foto: Tanja Porčnik

Koristeći Istorijski indeks ekonomske slobode (HIEL) za zemlje OECD-a od 1850. do 2007. godine, koji je razvio Leandro Prados de la Eskosura (2016), Geloso i Bolognja Pavlik zaključuju da su viši nivoi ekonomske slobode ublažili efekte pandemije gripa tokom 1918. godine.

Možemo li primeniti ove nalaze na pandemiju COVID-19?

Iako je pandemija COVID-19 s nama svega godinu dana, i da se očekuje da će oporavak biti dugoročan proces, već je objavljeno nekoliko studija o uticaju ekonomske slobode na sposobnost država da se nosi sa krizom i naknadno oporave.

Studija Keneta R. Sulcika i Muhameda A. Čima (2020) koristi indekse ekonomske slobode The Heritage Foundation-a (2020) i Economic Freedom of the World (2019) Frejzer instituta da bi pokazala da zemlje sa većim ekonomskim slobodama ne samo da imaju niže stope smrtnosti od COVID-19, već i da su i otpornije i sposobnije da podnesu zdravstvenu krizu od zemalja sa niskim nivoom ekonomskih sloboda.

Drugo istraživanje Rej-Ming Čena (2020) koje se takođe služi Indeksom ekonomske slobode The Heritage Foundation-a (2020) takođe zaključuje da ne postoji značajna veza između ekonomske slobode i stope smrtnosti od COVID-19.

Što je najvažnije, Sulcik i Čima (2020) su utvrdili da otpornost zemlje na pandemiju nije plod rasta realnog BDP-a i posedovanja više zdravstvenih resursa, poput bolničkih kreveta. Umesto toga, otpornost je široko zasnovana i ukorenjena u interakciji ljudi sa institucionalnim okvirom. Budući da su ekonomski slobodnije zemlje inovativnije i preduzetnije, autori sugerišu da bi povećanje ekonomske slobode moglo smanjiti broj smrtnih slučajeva u pandemiji.

U vremenima velike neizvesnosti, nacionalne vlade se pozivaju na delanje. Međutim, kreatori politike trebaju da imaju na umu da se od njih ne očekuje samo nametanje i sprovođenje proporcionalnih, zakonskih mera za suzbijanje širenja COVID-19 i zaštita života, već i za održavanje ili čak jačanje institucionalnog okvira, koji bi osiguravao imovinska prava i visok stepen ekonomske slobode, koji omogućavaju zemlji da se bolje nosi sa krizom i da se posle brže oporavi od nje.

Na kraju krajeva, ekonomske slobode i imovinska prava osnažuju uslove i podsticaje za dinamične inovacije u zdravstvu i privredi za borbu protiv javnozdravstvene krize, kao što je COVID-19, da je prevladaju da se bolje pripreme za narednu zdravstvenu krizu. Ekonomske slobode bi trebale da budu glavni prioritet i tokom pandemije.

Članak je prenet sa 4Liberty.eu mreže. 

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara