Energenti će ove godine poskupeti više od 50 odsto, kaže Svetska banka

Foto: Pixabay

Cene energenata će porasti za više od 50 odsto u ovoj godini pre nego što počnu da popuštaju 2023. i 2024. godine, navodi Svetska banka, u svom najnovijem izveštaju. Kako se ocenjuje, visoke cene robe na globalnom tržištu održaće se do kraja 2024. godine i biće znatno veće nego u poslednjih pet godina. 

Rat može da dovede do dugotrajne inflacije, odnosno pada kupovne moći stanovništva, jer cene neprekidno rastu, zakljujučuje Svetska banka.

"Ovo predstavlja najveći šok na tržištu roba od sedamdesetih godina prošlog veka. Kao što je to bio slučaj i tada, on se pogoršava većim ograničenjima u trgovini hranom, gorivom i đubrivima", rekao je Indermit Gil, potpredsednik Svetske banke.

Preko 100.000 radnika u Srbiji osetiće posledice rata u Ukrajini?
Porše privremeno obustavlja proizvodnju zbog rata u Ukrajini

Cene poljoprivrednih proizvoda i metala, biće veće za skoro 20 procenata već tokom ove godine, ali će se će se smanjiti narednih godina.

U slučaju da se rat produži ili da se Rusiji ponovo uvedu oštrije sankcije, cene bi, kako se ocenjuje, mogle da budu još veće i nestabilnije, upozoravaju ekonomisti Svetske banke.

Zbog poremećaja u trgovini i proizvodnji na koje utiče rat u Ukrajini očekuje se da će cena sirove nafte tipa brent u 2022. godini u proseku iznositi 100 dolara po barelu. To je najviša cena nafte od 2013. i čak 40 odsto je veća nego prošle godine.

Očekuje se da će cene biti oko 92 dolara po barelu 2023. godine znatno iznad petogodišnjeg proseka od 60 dolara po barelu, dok će evropske cene prirodnog gasa biti dvostruko veće nego 2021. godine, dok će ugalj biti skuplji 80 odsto.

Cene oba ta energenta, kako se naglašava, biće najviše do sada ikada zabeležene.

Predviđa se da će cene pšenice porasti za više od 40 odsto i da će biti rekordne već tokom ove godine. To će naročito uticati na ekonomije zemalja u razvoju koje se oslanjaju na uvoz pšenice iz Rusije i Ukrajine, piše u izveštaju.

Ko će platiti račun rata u Ukrajini
Voćari očekuju pad izvoza zbog rata u Ukrajini

Predviđeno je da će cene metala porasti za 16 odsto u 2022. godini, pre nego što se smanje 2023. godine, ali će ostati na iznosu iz ove godine.

Kako stoji u izveštaju, sada ima manje prostora da se nedostajući energenti zamene drugim fosilnim gorivim, jer su i ona poskupela.

Dodaje se da poskupljenje jednih diže cenu drugih proizvoda, kao i da o tome najbolje govori primer zajedničkog poskupljenja veštačkih đubriva i poljoprivrednih proizvoda.

Smanjenje poreza i subvencija, koje su počele da primenjuju neke države, kako se ocenjuje, ne poboljšava smanjenje tražnje niti prelazak na alterativne izvore snabdevanja.


Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara

Prijavite se za njuzleter Nove ekonomije.

Ova stranica je zaštićena sa reCAPTCHA i primenjuju se Google Politika privatnosti i Uslovi korišćenja usluge

Nema pravih poslovnih i životnih odluka bez dobrih informacija.
Vaša email adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.