EU želi digitalni suverenitet do 2030. godine

Foto: Pixabay

Evropska komisija planira da do 2030. godine obezbedi tehnologiju nove generacije za obrađivanje podataka građana, kako bi umanjila rizike koji proističu iz činjenice da se njihvo podaci često nalaze u rukama trećih zemalja, saznaje Euractiv.

Program nazvan "Digitalni kompas" ističe niz mera koje treba postići do kraja decenije, kao sredstvo koje će bloku pomoći da postane "digitalno suveren" izgradnjom "tehnološke sposobnosti koja omogućava ljudima i preduzećima da iskoriste potencijal digitalne transformacije", navodi se u dokumentima u koje su novinari imali uvid.

Podaci Evropske komisije pokazuju da je 90 odsto podataka iz EUu rukama američkih kompanija, što u velikoj meri umanjuje autonomiju Unije u savremenom informatičkom dobu.

Komisija prepoznaje da dobavljači usluga u oblaku (cloud services) sa sedištem u EU imaju samo mali udeo na tom tržištu.

EK planira novim merama da "sve veći udeo podataka bude obrađen tamo gde se podaci generišu".

Prelazak sa centralizovanih modela infrastrukture zasnovanih na oblaku na nove tehnologije obrade podataka koje obuhvataju računarstvo na ivici, zahteva povećanje ulaganja i razvoja.

Da bi podržale potrebe, računarska snaga i memorija ubacuju se na ivicu mreže da bi se skratilo vreme prenosa podataka i povećala raspoloživost. 

Računarstvo na ivici približava korisniku ili izvoru podataka aplikacije sa intenzivnom propusnošću, ali osetljive na kašnjenje. Računarstvo na ivici postavlja funkcije prikupljanja podataka i kontrole, skladištenje sadržaja velike propusnosti i aplikacije bliže krajnjem korisniku. 

Smešteno je u logičnu krajnju tačku mreže (Internet ili privatna mreža), kao deo veće arhitekture računarstva u oblaku.

Suštinska razlika između centralizovanog oblaka i računarstva na ivici je u tome što potonje sadrži tehnologije koje obrađuju podatke bliže izvoru, umesto da se za obradu i čuvanje podataka oslanjaju na udaljene centre podataka koji se često nalaze u inostranim zemljama.

Kao deo novih ciljeva, Komisija napominje da je postizanje gigabitne povezanosti do 2030. godine ključno, te bi u tom pogledu fokus trebao biti na uvođenju fiksnih i mobilnih tehnologija, uključujući 5G i 6G mrežu.

Na polju veština i zapošljavanja, Komisija želi "20 miliona zaposlenih ICT stručnjaka u EU, sa konvergencijom između žena i muškaraca", pored ispunjavanja ciljeva iz Akcionog plana evropskog stuba za socijalna prava, koji ima za cilj da osigura da do kraja decenije najmanje 80 odsto odrasle populacije širom bloka poseduje osnovne digitalne veštine.

Ovo bi trebalo da bude praćeno povećanjem digitalizacije poslovanja u EU, pri čemu bi 7 odsto firmi iz EU preuzelo usluge računarstva u oblaku, obrađivanje podataka i veštačke inteligencije do 2030. godine, kao i udvostručenje broja inovativnih startap kompanija u bloku.

U javnom sektoru, svi evropski građani trebalo bi da imaju pristup elektronskim medicinskim kartonima, a trebalo bi da postoji stopa od 100 odsto za pružanje ključnih javnih usluga na mreži dostupnih evropskim građanima i preduzećima, uz 80 odsto građana koji koriste elektronsko rešenje za identifikaciju.

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara