Evropski poljoprivrednici trpe štetu zbog pandemije koronavirusa

Foto: Pexels

Pandemija koronavirusa nanosi štetu proizvođačima povrća i voća širom Evrope, koji upozoravaju na moguće nestašice, piše Rojters (Reuters).

Jedan od problema sa kojim se susreću jeste nedostatak sezonskih radnika, izazvan ograničenjem kretanja radi suzbijanja pandemije.

Proizvođač bobičastog voća iz Švajcarske Hajnc Šibli rekao je za Rojters da bi u ovo doba inače na njegovim poljima ili u stakleniku radilo oko 30 radnika iz Slovačke, Rumunije i Poljske, na pripremama za berbu prikupljanje prvih jagoda ili sadnju nove ture. Do sada ih je došlo samo 12.

„Najgori scenario bi bio da ne možemo da posadimo svo voće kao što obično radimo nakon prve berbe, ili da čak ne možemo da obavimo berbu“, rekao je Šibli.

Srpski povrtari u strahu da će im propasti ceo rod zbog vanrednog stanja

Kako bi pomogla malim proizvođačima poput Šiblija, Švajcarska je objavila da će im ukoliko ostanu bez prihoda dati kredite po niskoj kamati ili bez kamate u vrednosti od 20 milijardi franaka (nešto manje od 19 milijardi evra).

Nemački ministar za poljoprivredu je radi rešavanja problema nedostatka sezonskih radnika pregovarao sa aviokompanijom Lufthanza, kako bi prevoz radnika bio obezbeđen, pod uslovom da mogu da dokažu da nisu zaraženi koronavirusom. Jedna od mogućnosti je i privremeno produženje perioda za sezonski rad, koji inače traje 70 dana. Prehrambeni sektor Nemačke se godišnje oslanja na oko 286.000 sezonskih radnika.

Poseban problem za poljoprivrednike predstavlja prodaja tokom vanrednih mera, pa su počeli da se okreću prodaji putem interneta, uz pomoć preduzimljivih pojedinaca.

Tako je Francuz Viktor Gobur pokrenuo je kompaniju koja pomaže prodavcima voća i povrća u onlajn prodaji. On je za Financial Times rekao da prodaja na njegovoj internet platformi Olka (Ollca) dostiže nivo kao u vreme Božića. No, kako piše Financial Times, širenje onlajn prodaje voća i povrća u Francuskoj i još nekim evropskim zemljama tek treba da se desi.

U regionu su se uključili i lanci supermarketa. Tako je hrvatski Konzum objavio da će početi sa otkupom voća i povrća od malih domaćih proizvođača, koji su do vanrednih mera prodaju obavljali na pijacama, prenosi N1.  

„Poštujemo sve odluke Štaba civilne zaštite Republike Hrvatske jer su usmerene na zaštitu zdravlja i sigurnosti građana, ali istovremeno želimo pomoći prvenstveno malim porodičnim proizvođačima kojima više nije dostupan važan kanal prodaje te im je na taj način ugrožena egzistencija“, rekao je član uprave Konzuma Zoran Mitreski.

Glas Istre piše da je grad Umag u dogovoru s lokalnim poljoprivrednicima omogućio prodaju u holu tamošnjeg bioskopa i pozorišne dvorane, jer je zbog epidemije koronavirusa prodaja moguća samo u zatvorenom, pod strogo kontrolisanim uslovima.

U Bosni i Hercegovini je ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Tuzlanskog kantona, u kojem se zajedno sa Posavskim kantonom nalazi četvrtina poljoprivrednih gazdinstava u BiH, odlučilo da poljoprivrednicima pomogne iz budžeta. Kako prenosi Al Džazira, ministarstvo je za podršku poljoprivredi opredelilo budžetska sredstva u iznosu od 4 500 000 konvertibilnih maraka (2.300.000 evra).

Operativni štab za podršku privredi Crne Gore odlučio je da registrovani poljoprivredni proizvođači, zaposleni u agroindustriji i ribarstvu budu izuzeti su od zabrane prevoza, javlja RTCG. Oni će moći da koriste međugradski putnički saobraćaj uz odgovarajuće rešenje.

U Srbiji su poljoprivredni proizvođači počeli da razmišljaju o kućnoj dostavi, a novosadski povrtari su već prešli na prodaju preko društvene mreže Fejsbuk.

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

Pročitajte još

pošaljite komentar

Komentari (1)

  • Peja

    Oterali ste radnike iz istocnih zemalja u njihove zemlje jer niste hteli da im pruzite zdravstvenu zastitu. Sram Vas bilo. Sad se zalite kako nemate radnika i kako ce Vam propasti poljoprivredni proizvodi. Surovi kapitalizam sam generise krize i izjeda svoju supstancu i unistava svaku empatiju. Cak i ovo sa kovid 19 je jedna sramota. U 21. veku zapadna nauka se bavi postmedecinom umesto da predupredi dogadjaje. Virusi u kapitalizmu nisu prifitabilni pa otud i ovaj haos. Priroda je ispistavila racun za ljudsko ludilo.