Evropsko stanovništvo ubrzano stari, kakva je situacija u Srbiji?

Pixabay

Broj starijih ljudi (65 godina i više) koji više nisu radno aktivni u odnosu na radno aktivno stanovništvo (15 do 65 godina) u Evropskoj uniji se značajno povećao u poslednjih 20 godina. 

Koeficijent starosne zavisnosti 2001. godine u Evropskoj uniji iznosio je 25,9 odsto, što znači da je bilo nešto manje od četiri osobe u radnoj dobi (20-64) na svaku osobu koja ima 65 ili više godine, objavio je Eurostat na Međunarodni dan starijih osoba.

U januaru 2020. godine koeficijent je porastao na 34,8 odsto, što znači da je bilo nešto manje od tri osobe u radnoj dobi na svaku osobu koja ima 65 ili više godina. 

Koeficijent starosne zavisnosti predstavlja broj starijih osoba (65 godina i više) koji nisu radno aktivni u poređenju sa ljudima u radnoj dobi (15-64). 

Od 1. januara 2020. godine najveći koeficijent starosne zavisnosti je u istočnoj Nemačkoj, Grčkoj, Španiji, Francuskoj, Italiji, Portugalu, Finskoj.  Većina regija, u kojima je zabeležen visok koeficijent, bile su ruralne ili planinske, ili se radi o udaljenim mestima iz kojih mladi odlaze da bi studrali ili pronašli posao. 

Što se tiče različitih regiona Evropske unije, u planinskom delu centralne Grčke Evritaniji zaveležen je najveći koeefcijent starosne zavisnosti 78,3 odsto. Sledi severozapadni region u Beligiji Vern sa koeficijentom 64,6 odsto i nemački Zul sa  61,3 odsto.

Što stariji – to siromašniji

Sa druge strane, najniži koeficijent starosne zavisnsti zabeležen je u francuskim prekomorskim teritorijama Majot (6,1 odsto) i Gvajana (11,7 odsto), kao i na ostrvu Fuerteventura koje pripada Španiji. 

U naredne tri decenije se očekuje da koeficijenti starosne zavisnosti porastu u svih 1.169 regiona Evropske unije, izuzev nemačkog Harca, najzapadnijeg dela Saksonije-Anhalt.

Na nivou Evropske unije očekuje se da koeficijent starosne zavisnosti dostigne 56,7 odsto do 1. januara 2050. godine, što bi značilo da će biti manje od dve radno aktivne osobe na svaku stariju osobu. Projekcije ukazuju da će koeficijent starosne zavisnosti dostići najmanje 50 odsto u velikoj većini regiona Evropske unije (974).

Granica za odlazak u penziju će se pomerati do 2032. godine

Kolika je prosečna starost u Srbiji?

Prema podacima iz 2020. godine Republičkog zavoda za statistiku, očekivano trajanje života za žene u Srbiji je 77,24 godine, a za muškarce 71,37 godina. Prosečna starost žena je 44,8 godina, a muškaraca 42 godine. 

Udeo žena koje imaju od 60-64 godine u celokupnom stanovništvu je 7,3 odsto, udeo onih koje imaju 65-69 odsto je 7,8 odsto. Žene koje imaju preko 85 godina učestvuju sa 2,4 odsto u celokupnom stanovništvu.

Kada se posmatraju muškarci, udeo onih koji imaju 60-64 godine je 6,8 odsto, onih koji imaju 65-69 godina je 6,9 odsto. Muškarci koji imaju preko 85 godina učestvuju sa 1,5 odsto u celokupnom stanovništvu.  

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara

Prijavite se za njuzleter Nove ekonomije.

Ova stranica je zaštićena sa reCAPTCHA i primenjuju se Google Politika privatnosti i Uslovi korišćenja usluge

Nema pravih poslovnih i životnih odluka bez dobrih informacija.
Vaša email adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.