FED prvi put u istoriji kupuje obveznice federalnih država

Foto: Rdsmith4 (Wikipedia)

Američka centralna banka (FED, Federal Reserve System) dobila je juče odobrenje američkog Kongresa za odluku da počne sa kupovinom obveznica američkih federalnih država i korporativnih obveznica manjih preduzeća u iznosu od 500 milijardi američkih dolara. Odluka je proizvod sve težih ekonomskih posledica pandemije korona virusa koja je u SAD-u dovela do najvećeg broja zaraženih i preminulih na svetu, ali i ogromnog skoka nezaposlenosti u poslednjih par nedelja.

Odluka FED-a predstavlja mini-revoluciju u američkoj monetarnoj politici. FED nikada ranije nije kupovao municipalne obveznice (obveznice federalnih jedinica), jer je time hteo da izbegne politička mešanja u lokalnu politiku. Nove privredne okolnosti su, međutim, primorale centralne monatarne vlasti da modifikuju osnovna načela monetarne politike tako što će je načiniti još “labavijom”. 

Ovom odlukom FED-a, države članice praktično postaju produžena ruka monetarnih vlasti, koja preko njih može da dodatno upumpava novac u privredu. Municipalnim obveznicama federalne članice uglavnom finansiraju javna dobra i usluge kao što su putevi, škole, aerodromi, parkovi, nabavke medicinske opreme, itd. 

Kupovina državnih obveznica je jedno od glavnih načina kako američka monetarna politika  utiče na tržišne odnose. Glavni cilj monetrane vlasti je kontrola cena i zaposlenost. Kada želi da utiče neki od ova dva procesa, FED kupuje ili prodaje državne obveznice da bi otežao ili olakšao dolazak novca u ruke privrednika, zaposlenih i potrošača. U ovom slučaju, FED želi da novac što lakše dođe do lokalnih vlasti koje imaju ogromne finansijske probleme sa održavanjem pre svega zdravstvenog sistema na lokalnom nivou.

Trgovina  municipalnim obveznicam, međutim, nije rasprostranjena kao trgovina državnim obveznica (tzv. T-Bills). Tržište municipalnih obveznica je daleko manje (3,9 triliona $ naspram 16,7 triliona $). Osim toga, za razliku od državnih, ove obveznice su nepouzdanije, jer ih je teško porediti jedne s drugima s obzirom na to da njihova pouzdanost (rizičnost) zavisi od dinamike i izvesnosti prihoda federalnih jednica, koji se razlikuje od članice do članice.

Sličan problem se primećuje i kod korporativnih obveznica, koje su obuhvaćene ovim programom. Mnoga preduzeća, koja zbog rejtinga nisu bila kvalifikovana za sredstva iz programa Terms Asset-Backed Securities (TALF), sada mogu da računaju na njih.

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

Pročitajte još

pošaljite komentar

Nema komentara