Kako države spašavaju kulturu posle korone

Foto: pixabay

Programi za pomoć kulturi nakon pandemije, u nekim slučajevima veći i od milijarde evra, najavljeni su širom sveta kako bi se pomogli umetnici i institucije. Iako neki analitičari veruju da se kultura na taj način može osvežiti, drugi smatraju da joj nema spasa od masovnog egzodusa umetnika u druge profesije, piše londonski Gardijan

Ono što Gardijan navodi kao ključnu činjenicu koja je pokazala važnost kulture i umetnosti bili su spontani muzički performansi koje su sa svojih balkona organizovali Italijani na samom početku kućne izolacije zbog korona virusa.

Italijanska Vlada je shodno tome napravila fond od 245 miliona evra kako pomogla kompanijama i umetnicima iz oblasti scenskih umetnosti.

„To je definitivno pomoglo kulturi tokom kućne izolacije. Postoji mnogo straha u vezi sa ponovnim pokretanjem, jer još ne znamo kako će reagovati publika nakon pandemije“, ocenio je Dominiko Barbuto iz Udruženja koje okuplja italijanske kompanije iz industrije zabave. 

Vlada Nemačke, pomogla je tako što je izdvojila skoro polovinu svog godišnjeg budžeta za kulturu, a namenila ga je pozorištima, muzejima u drugim ustanovama. Mnogi naglašavaju da je to devet puta manje od novca za Lufthanzu i dodaju da kulturni sektor zapošlajava oko 1,7 miliona ljudi i ostvaruje veliki profit.

U Francuskoj, pomoć kulturi, predsednik Emanuel Makron produžio je do avgusta 2021. godine poseban program pomoći za nezaposlene glumce, izbođače, muzičare i tehničare.

Cilj je da se zaštite od kratkoročnih ugovora, garantuju im se mesečnu platu, pod uslovom da rade kod poslodavca koji je priznat u svetu umetnosti najmanje 500 časova tokom godine. Sektor kulture zapošljava 1,3 miliona ljudi širom zemlje.

Od ostalih mera, Makron je takođe najavio poseban fond od 7 milijardi evra za otkazane nastupe, filmska snimanja, festivale i mali umetnički biznisi, kao i dodatnih 50 miliona evra najavio je za pomoć muzičkoj industriji.

Novi Zeland, država koja je među prvima izašla iz pandemije, izdvojio je 100 miliona evra za program podrške kulturi gde radi više od 90 hiljada ljudi.

U Magdagaskaru, jednoj od najsiromašnijih zemalja na svetu, ministar kulture odlučio je da pomogne umetnicima tako što im je poslao vreće sa pirinčem.

Najrazvijenija zemlja podsaharske Afrike, Južnoafrička Republika odlučila da pomogne svojim umetnicima sa više od 4 miliona evra. Zemlja je takođe lansirala paket mera za jačanje slabijeg dela ekonomije, a tu spadaju i mnogi umetnici i umetnička preduzeća.

Irska je izdvojila 20 miliona evra za kulturu, još u jeku epidemije, nekoliko lidera iz sveta kulture  tvrdilo je da to nije dovoljno. Naglašeno je kako postoje brojne priče o napuštanju bendova, pozorišta, kao i da su mnogi umetnici spašeni tako što su smatrani kao nezaposleni tokom pandemije.

U Grčkoj, koja se još bori sa pandemijom oko 2 hiljada glumaca, muzičara, kompozitora i ostalih umetnika zbog toga što su izuzeti od državne pomoći.

Eurostat je inače objavio da članice Evropske unije godišnje, u proseku izdvajaju oko 1 odsto svog budžeta za kulturu.

Ministar kulture u Vladi Srbije, Vladan Vukosavljević nedavno je izjavio da je neophodno da budžet za kulturu bude jedan odsto bruto domaćeg proizvoda, za razliku od sadašnjih 0,75 odsto. Tokom pandemije i ograničenja kretanja Vlada Srbije odredila je bespovratnu pomoć od po 90.000 dinara za više od 2 hiljade samostalnih umetnika. 

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

Pročitajte još

pošaljite komentar

Nema komentara