FOTO: Pexels

Kako startapi pomažu da dobijete bebu

FOTO: Pexels

Na leto ove godine dogodile su se dve velike investicije u startape koji uz pomoć tehnologije rešavaju probleme u polju plodnosti, piše Startit. 

Dadi je, posle dva miliona dolara na početku godine, u avgustu sakupio još pet miliona, a Legacy je u junu zatvorio rundu u kojoj je dobio 1,5 milion dolara. 

Ovo su samo dva primera trenda koji sve više uzima maha, u kome se traže inovativni načini da se unapredi industrija plodnosti. Procenjuje se da svaki šesti par ima problema da zatrudni tokom godinu dana pokušavanja. Među takvim parovima je ravnopravno raspoređen broj onih koji imaju problem sa plodnošću muškarca, žene i kombinacijom jednih i drugih.

Startapi kao što su Dadi i Legacy nude setove koji se koriste kod kuće, u kojima muškarac može da sakupi svoj uzorak i pošalje ga nazad kompaniji, kako bi dobio pun izveštaj o svojoj plodnosti. Obe kompanije nude i usluge čuvanja uzoraka, slično tradicionalnim bankama sperme.

Banke sperme nisu nov koncept, ali mesečna pretplata i praćenje poslatih paketa svakako jesu. Ideja je da se čitav proces olakša tako što se zaobilazi odlazak u kliniku i smanjuju cene, što podstiče otvorenije razgovore o, još uvek, pipavoj temi planiranja porodice.

Polje u koji su ovi startapi ušli je, prirodno, vezano za medicinu i profesionalne klinke. Zato ne čudi briga koju izvesni stručnjaci iskazuju zbog upliva privatnog sektora. 

Osnivači Dadija, na primer, nemaju nikakva prethodna iskustva u zdravstvu, a jedan od njih je pre ovoga pokrenuo biznis sa emodžijima.

Uzevši u obzir da su se i u tradicionalnim bankama sperme, sa svim njihovim medicinski potkovanim zaposlenima, dešavali skandali poput gubljenja uzoraka i laganja donora ili tehnički problemi kao što je nestanak struje i uništavanje uzoraka, razumljivo je zašto se pomenuti startapi posebno strogo procenjuju.

Nisu u pitanju ni samo tehnički problemi i ljudski faktor. Pre IVF procesa (in vitro fertilization, vantelesna oplodnja) uzorak se u banci sperme zamrzava. Međutim, to je kompleksan i dugotrajan proces, koji se, naravno, ne svodi na puko zamrzavanje. 

Jedan bitan deo procesa je evaulacija uzorka. Postoji strah da se zarad jeftinog čuvanja uzoraka koje ovi startapi nude (a koje je stvarno najmanje pet puta jeftinije od tradicionalnih klinika), zanemaruje upravo puna evaulacija uzoraka, što kasnije može da dovede do problema u pokušajima da parovi zatrudne.

Dok su osnivači Legacy-a ranije radili u zdravstvu, a neki od njih čak i na klinikama za plodnost u Kolumbiji, Dadi je svoj nedostatak poznavanja polja rešio na drugi način. Napravili su savetodavni odbor za nauku i tehnologiju u kome učestvuju stručnjaci poput profesora urologije iz Stanford medicinskog centra.

U međuvremenu su se pojavili i startapi koji svoje servise baziraju upravo na rešavanju problema u IVF procesu (vantelesna oplodnja). Takav je i Mojo, koji je u novembru zatvorio prvu rundu investicija u visini od 1,8 miliona dolara. Ideja iza Mojo-a je da se koristi veštačka inteligencija i robotika u proceni kvaliteta sperme i jajne ćelije, selekciji i oplodnji.


PROČITAJTE JOŠ: BEBA - RUPA U BIOGRAFIJI

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

Pročitajte još

pošaljite komentar

Nema komentara