Karnegi fondacija: Da li se Putin distancira od državnih obaveza

Kremlin.ru/events/president/news/62124/photos

Ruski predsednik Vladimir Putin već izvesno vreme se distancira od svakodnevnih političkih i državnih poslova, prebacujući veći deo obaveza na saradnike, koji su podeljeni u pet rivalnih grupa, glavna je teza  izveštaja  o predstojećoj borbi za vlast u Rusiji, moskovskog centra američke Karengi fondacije za mir.  Stanje dodatno pogoršava zdravstvena i ekonomska kriza prouzrokovana pandemijom i padom cene nafte na svetskom tržištu (od koje ruska privreda dominantno zavisi).

Izveštaj pod nazivom Naprsline u Putinovom režimu identifikuje pet različitih krugova oko predsednika Putina na koje on sve više prebacuje odgovornost za svakodnevno političko i ekonomsko funkcionisanje Rusije.

Radi se o Putinovom uskom krugu savetnika za pitanja javne politike, oligarsima (koji su mu posle 2000. godine pomogli da eliminiše oligarhe iz Jeljcinove ere), državnim menadžerima (ljudi kao Medvedev, Kozak, Ivanov ili Kurdin, koji zauzimaju najviše državne pozicije), te privatni biznismeni (braća Roteberg i braća Kovalčuk), koji su se obogatili na osnovu različitih vrsta državnih privilegija.

Tri poslednje grupe uglavnom dolaze iz Ozero dača kooperativa (osnovan 1996) i vremena kada je Putin radio kao agent državne bezbednosti u Istočnoj Nemačkoj i Sankt Petersburgu. Međutim, njima se sve više suprotstavlja peta grupa -- tzv. zaštitnici, koji su usmereni na očuvanje trenutnog poretka i zaustavljanje normalizacije odnosa sa Zapadom, navodi se u izveštaju.

U ovu grupu spadaju Aleksandar Baštrikin (zamenik državnog tužioca i šef Istražnog biroa tužilaštva), Sergej Nariškin (šef Tajne službe) Nikolaj Petrušev (Komitet za bezbednost) itd.

Izveštaj identifikuje trenutnu zdravstvenu i ekonomsku krizu kao glavni okidač koji bi mogao da ubrza i intenzifikuje razrešenje ovih odnosa između Putina i pet vladajućih krugova.

Rusija trenutno spada u red najpogođenijih zemalja Korona virusom (232.243 inficiranih što predstavlja 5 procenata svetske populacije inficiranih). Zdravstevnu krizu pogoršava i činjenica da je od početka pandemija drastično pala cena nafte, koja predstavlja glavni izvozni prozvod ruske privrede. 

Ocenjuje se da između članova ovih grupa nema saglasnosti oko toga kako bi budućnost Rusije trebalo da izgleda.

Predsednik Putin je dugo igrao ulogu pomiritelja među ovim grupama, ali se u poslednje vreme stiče utisak da se povlači iz te uloge.

Budućnost Rusije bi mogla da zavisi od načina na koji se odnosi između ovih pet krugova budu razvijali u budućnosti, zaključuje se u Izveštaju.

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

Pročitajte još

pošaljite komentar

Nema komentara