Kineska "Silicijumska dolina" beleži najgore rezultate u poslednjih 40 godina

Foto: Pixabay

Ekonomija kineskog grada Šendžena, tehnološkog centra poznatog i kao "Silicijumska dolina Kine", zabeležio je pad ekonomije za 6,6 odsto u prvom kvartalu, što predstavlja najgori rezultat u poslednjih 40 godina, piše South China Morning Post.

Podaci lokalnih vlasti pokazuju da je Šendžen prošao nešto bolje od nacionalne ekonomije, koja je u proseku pala za 6,8 odsto tokom prvog kvartala. Ekonomija u južnoj provinciji Guangdong, u kojoj se Šendžen nalazi, smanjila se za 6,7 odsto u istom periodu.

Šendžen se suočava sa problematičnom godinom, jer su proizvodnja i usluge pale uporedo sa rastom cena nekretnina u gradu.

Tehnološki sektor u Šendženu pokazao se kao posebno ranjiv, i u prvom kvartalu smanjio se za 8,8 odsto. Sektor za nove informacione tehnologije smanjio se za 8,7 odsto, biomedicina za 2,6, sektor za nove materijale za 8,2, a sektor za proizvodnju visokotehnološke opreme smanjio se za 13,3 odsto. Sektor za digitalnu ekonomiju povećao se za 4,9 odsto.

Pao je i rast proizvodnje industrijskih kompanija sa prihodom većim od  20 miliona juana (oko 2,6 miliona evra), i to za 13,7 odsto. Sektori za inovativnu proizvodnju i visokotehnološku proizvodnju pali su za 9,5 i 10,2 odsto, poređenju sa prošlom godinom, kada su zabeležili rast od 5,5 i 5,9 odsto.

Lari Hu, glavni ekonomista za Kinu australijske investicione banke Macquarie Capital, rekao je da je Šendženov loš ekonomski rezultat očekivan, jer je koronavirus naneo snažan udarac gradu, u kojem živi ogromna migrantska populacija.

"Tokom kineske lunarne Nove godine, grad je bio potpuno prazan, koronavirus je mnoge sprečio da se vrate na vreme", rekao je Hu.

On kaže da je Šendžen na prvoj liniji dezintegracije međunarodnog lanca vrednosti i da je izložen većim rizicima u slučaju razdvanja Kine i SAD.

"Fabrike koje su već u Šendženu možda odluče da ostanu, ali će Šendženu biti sve teže da privuče nove investitore", rekao je Hu.

Šendžen je zvanično postao grad u martu 1979. godine. Tokom reformi Deng Sjaopinga osamdesetih godina prošlog veka, Šendžen je postao prva specijalna ekonomska zona u Kini. Vremenom se razvio u ekonomskog giganta, u kojem sedište imaju kompanije poput kompanija Huavei, ZTE i Tencent.

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

Pročitajte još

pošaljite komentar

Nema komentara