Ko se bavi industrijskom špijunažom?

Iako danas optužuju Kinu za industrijsku špijunažu, Amerikanci svoj početni privredni uspeh u velikoj meri duguju krađi tuđih ideja.

Vašington je prošlog meseca optužio kinesku vojsku za ekonomsku špijunažu. Krađa poslovnih ideja od američkih kampanija omogućila je Kini da nelegalno saborita stranu konkurenciju i otvori vrata za uspeh svojih kompanija na međunarodnom tržištu, ocenio je američki državni tužilac Erik Holder.

Međutim, kako podseća magazin Njujorker, Sjedinjene Države svoj početni ekonomski uspeh duguju upravo industrijskoj špijunaži. 

"Sjedinjene Države postale su svetski industrijski lider tako što su nezakonito prisvajale mehaničke i naučne inovacije iz Evrope", naveo je istoričar Doron Ben Atar u svojoj knjizi "Trgovačke tajne". 

Krajem osamnaestog i početkom devetnaestog veka, američki idndustrijski špijuni tumarali su Velikom Britanijom, tražeći ne samo nove mašine, već u obučene radnike koji bi mogli njima da upravljaju. Jedan od tih zanatlija bio je i Semjuel Slejter, često nazivan "ocem američke industrijske revolucije". U SAD je emigrirao 1789, lažno se predstavljajući kao zemljoradnik, da bi sa sobom doneo neposredno znanje o Arkrajtovoj mehaničkoj predelici, i otvorio prvu fabriku tekstila na vodeni pogon u Americi. 

Dve decenije kasnije, američki biznismen Frensis Kabot Louvel uspeo je da se ušunja u veliki broj britanskih fabrika, i uspeo je da memoriše planove Kartrajtovog električnog razboja. Kada se vratio u Ameriku napravio je svoju verziju razboja i postao najuspešniji industrijalac svog vremena. 

Američke vlasti su često ohrabrivale takvu pirateriju. Prvi američki ministar finansija, Aleksandar Hamilton, je u svom izveštaju u industriji 1791. odao priznanje onima koji su u SAD iz drugih zemalja doneli "inovacije i tajne od neverovatne važnosti”. Vlade saveznih država su finansirale uvoz švercovanih mašina, a iako su federalni patenti bili garantovani samo autorima originalnih pronalazaka, Ben Atar ukazuje da su u praksi Amerikanci uveliko dobijali patente za tehnologiju koju su iskopirali iz inostranstva. 

Piraterija je i tada bila kontroverzno pitanje. Velika Britanija je na primer imala stroge zakone proziv izvoza mašina, a kvalifikovanim radnicima je bilo zabranjivano da emigriraju. Zanatlije koje su uspele da pobegnu rizikovale su da izgube svu imovinu, a bivali su optuženi i za izdaju. 

Najpoznatiji američki industrijski špijun, Tomas Diges, više puta je završavao u britanskim zatvorima zbog svojih akrivnosti, a Džordž Vašington je često hvalio njegovu aktivnost i revnost. 

Nije da i sami Britanci nisu imali dugačku istorju piraterije. Tomas Lomb je 1719. u Derbiju izgradio postrojenje koje se često naziva prvom britanskom fabrikom, i to nakon što je njegov brat sačinio nezakonite dijagrame jedne italijanske fabrike svile. Lomb je kasnio dobio čak i titulu viteza. U devetnaestom veku je britanska Istočno-indijska kompanija sprovela jednu od najuspešnijih akcija industrijske špijunaže ikada – u Kinu su poslali botaničara koji je uspeo da ukrade tehnologiju obrade lišća čaja (koja je iznenađujuće komplikovana), kao i veliku kolekciju biljki čaja. To je omogućilo Britancima da uzgaja čaj u Indiji, čime je razbila kinesku dominaciju na tržištu. 

Danas su se stvari promenile. Sjedinjene Države postale su najveći zagovornik jačanja zaštite prava na intelektualnu svojinu, što je prema njihovom stavu, od ključne važnosti za ekonomski rast. Istorija međutim pokazuje da ekonomski efekti industrijske piraterije nisu tako jednostavni. S jedne strane, patenti i trgovinske tajne mogu da podstiču ljude na inovacije. Ukoliko shvatite da će Kina izvesno iskopirati vaš novi izum, nećete se odlučiti da investirate vreme i novac u taj proizvod. S druge strane, patenti i trgovinske tajne ograničavaju rasprostranjenost novi tehnologija, i ponekad usporavaju tehnološki napredak, dok ga kopiranje ubrzava. 

Južnokorejski Samsung je npr poznat kao "brzi sledbenik” novih trendova, što zapravo znači da brzo usvajaju dobre ideje rivalskih kompanija. To nije isto što i krađa, ali poslednji sudski sporovi sa kompanijom Epl, pokazuju da je Samsungov odgovor na "ajfon” u velikoj meri bio da jednostavno naprave nešto kao "ajfon”. To jeste bilo loše za Epl, ali je omogućilo i da mnogo više ljudi uživa pogodnosti Eplovih koncepata. 

Patenti i trgovinske tajne isto tako ograničavaju inovacije koje podrazumevaju nove načine za iskorišćavanje postojećih tehnologija. U Silicijumskoj dolini su brojni inženjeri prelazili iz kompanije u kompaniju, uvek sa sobom noseći znanja iz prethodne firme. Naučnica sa Berklija, Ana Li Saksenijan, ističe da je ovakva praksa jedan od razloga zašto je Silicijumska dolina postala toliko inovativna. 

Uzmimo npr. slučaj Frensisa Kabota Louvela. On nije samo iskopirao planove Kartrajtovog razboja, već ga je i u napredio i učinio delom prve integrisane fabrike tekstila u Americi. Louvel je bio veliki inovator, ali da nije iskopirao razboj, njegove fabrike nikada ne bi proradile. 

To ne znači da bi Amerika trebalo da žmuri na kinesku pirateriju – Ministarstvo pravde bi trebalo da štiti interese Američkih državljana, piše Njujorker, ali konstatuje i da se kao u slučaju pomenute tekstilne fabrike ponavlja isti obrazac – industrijska špijunaža je jednostavno nešto što zemlje u razvoju čine. Kada sami ne proizvodite previše intelektualne svojine, onda počnete sa imitacijama. 

Danas će Kina biti ta koja će pokušavati da ukrade ideje, a Zapad će pokušati da ih spreči. Osloniće se na pirateriju kako bi išli napred - to izgleda kao ideja koju su ukrali od nas, zaključuje Njujorker.

Pročitajte još

pošaljite komentar

Nema komentara