Međunarodna agencija savetuje stvaranje strateških zaliha litijuma

Foto: Pixabay

Međunarodna agencija za energiju (IEA) preporučila je vladama zapadnih zemalja da razmisle o pravljenju strateških rezervi kobalta i litijuma, metala koji se koriste u proizvodnji baterija, piše Bloomberg. Svoju preporuku agencija objašnjava eventualnim geopolitičkim rizicima koje sa sobom nosi prelazak na ekološki prihvatljivije izvore energije.

Nafta je kao energent relativno sveprisutna, ali je proizvodnja i prerada minerala poput litijuma, kobalta i drugih retkih elemenata veoma koncentrisana.

Svega tri proizvođača formiraju 75 odsto svetske ponude sličnih minerala.

Stvaranje strateških zaliha moglo bi da pruži efikasnu zaštitu od nestašice, pa zato vodeće industrijske zemlje žele da imaju svoje zalihe tih metala, navodi se u izveštaju agencije.

"Strateško skladištenje zaliha može u nekim slučajevima pomoći zemljama da prebrode kratkoročne poremećaje u snabdevanju", izjavio je Fatih Birol, šef IEA. 

Pravljenje strateških rezervi minerala, moglo bi da ima i negativan uticaj, jer zbog povećane tražnje raste i njihova cena.

Potražnja se povećava i zbog takmičenja između proizvođača električnih automobila u nabavci minerala. 

Dok se globalna ekonomija oporavlja od posledica pandemije, praktično svi industrijski metali, od bakra do paladijuma, beleže rast tražnje.

Kina i Japan, na primer, imaju strateške zalihe retkih metala, ali većina zapadnih država ih nema. Kina učestvuje i u preradi velikog broja tih metala i pokriva 60 odsto svetske proizvodnje takozvanih retkih hemijskih elemenata.

UDRUŽENJA TRAŽE UKIDANJE PROSTORNOG PLANA ZA PROJEKAT "JADAR"
KOMPANIJA PROTIV KOJE PROTESTUJU GRAĐANI BIĆE STRATEŠKI PARTNER VLADI SRBIJE

Svoj program zaliha SAD održavaju preko Agencije za odbrambenu logistiku, ali bilo je malo velikih nabavki od vremena Hladnog rata kada su metali poput kobalta prvi put dobili strateški značaj, jer se njihova legura koristila u proizvodnji mlaznih motora.

Kobalt trenutno igra presudnu ulogu u proizvodnji litijum-jonskih baterija velikog kapaciteta koje koristi kompanija Tesla. 

Procenjuje se da u Demokratskoj Republici Kongo ima 70 odsto svetskih zaliha kobalta. Ipak, ta zemlja je i pored toga pogođena unutrašnjim sukobima i siromaštvom.

Američko Ministarstvo energetike nedavno je upozorilo je da SAD nema dovoljno domaćih resursa kako bi se zadovoljila potražnja za kobaltom i galijumom. Partnerstvo sa saveznicima za izgradnju lanaca snabdevanja i razvoj zamena bili su među preporukama tog ministarstva.

U OKOLINI VALJEVA SE ISTRAŽUJE LITIJUM, ISPLATIVOST RUDNIKA ZA SADA UPITNA

IEA se zalaže i za jačanje reciklaže sirovina, a rudarske komanije podstiče da razviju nove izvore snabdevanja tim mineralima. Agencija upozorava da bi veća potražnja tokom energetske tranzicije mogla da dovede tržište bakra u dubok deficit.

Međunarodna agencija za energiju osnovana je 1974. godine, nakon prve globalne nestašice nafte. Tada su vodeće industrijske države u svetu SAD, Japan i Nemačka nastojale da obezbede energetsku sigurnost. 

U Srbiji se poslednjih godina vrše brojna istraživanja ležišta litijuma. Kompanija Rio Tinto u okolini Loznice želi da eksploatiše taj mineral. Međutim, nailazi na otpor lokalnog stanovništva i ekoloških organizacija zbog svoje loše reputacije koju je stekla zbog nemara u zaštiti životne sredine.

Slično prolazi i kompanija Euro Litijum koja za sada samo obavlja istraživanja nalazišta litijuma u okolini Valjeva, kao i kompanije koje istražuju litijum u okolini Požege. 

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara