MMF: Pažljivo trošite odobrene podsticaje, ali trošite koliko vam je potrebno

Foto: Pixabay

Države moraju pažljivo da troše ogromne finansijske podsticaje koje su odobreni usled korona krize, ali bi trebale da troše onoliko koliko je potrebno da bi lokalne privrede mogle da se oporave i rastu, kazala je predsedavajuća Izvršnog međunarodnog monetarnog fondma (MMF) Kristalina Georgijeva.

Ona je tokom obraćanja na prvoj sednici nacionalnih konsultacija koje je organizovala Italija kazala da se svet suočava sa globalnom krizom koja nije nalik ni jednoj do sada.

"Do kraja 2020. godine, 170 država će imati manju prosečnu zaradu nego na početku godine, dok smo u januaru projektovali pozitivni rast za 160 zemalja. Ovo je dramatični preokret situacije", navodi Georgijeva. 

Ona je pohvalila enorman odgovor država na krizu, deset hiljada milijardi dolara u podsticajima do sada, ali dodaje da će veliki broj zemalja u razvoju nalazi u lošoj situaciji.

Međunarodni monetarni fond će 24. juna objaviti nove procene eglobalnog ekonomskog rasta, za koje navodi da će oslikavati trenutne izazove.

"U aprilu smo projektovali pad rasta od tri odsto u tekućoj godini. Verovatno ćemo rezultate revidirati naniže na osnovu podataka koji pristižu, a koji nam govore da je mnogim državama gore nego što smo procenjivali. Malom broju zemalja ide bolje nego što smo očekivali, ali ih je nedovoljno da preokrenu opšti pravac", navela je Georgijeva.

Navodi da će se deficiti povećavati, kao i nivo opšteg duga, što može dovesti do više bankrotstava i nezaposlenosti, kao i većeg rizika od siromaštva i nejednakosti.

"Digital je veliki pobednik ove krize, a neki eksperti kažu da da je pandemija ubrzala digitalnu transformaciju za dve do tri godine", dodaje predstavnica MMF-a.

Prema njenoj oceni, da bi se Evropa ekonomski oporavila, prvo mora da smanji razliku u digitalnoj sferi u odnosu na ostale velike privrede, da investira u digitalne veštine i infrastrukturu, poput digitalne javne uprave koji sada implementira Estonija.

"Kao drugo, ovo je jedinstvena prilika da nastavi svoj put ka zelenijem, na klimatske promene otpornijem rastu... Imaćemo mnogo niskokvalifikovane radne snage kojoj je potreban posao, zbog čega moramo investirati u radno intenzivne programe koji su istovremeno 'zeleni', poput sađenja šuma, termoizolacije zgrada i obnavljanje gradskih sredina", kaže Georgijeva.

Treći problem na koji ona ukzauje je usporavanje napora u Evropi za smanjenje siromaštva i edukacije, a dodaje da bez usmeravanja na navedene probleme Evropa neće moći da se izbori sa "najdramatičnijim ekonomskim obrtom u istoriji".

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

Pročitajte još

pošaljite komentar

Nema komentara