Na vidiku evropska solidarnost: Merkel i Makron predložili osnivanje posebnog fonda

Foto: Пресс-служба Президента Российской Федерации (https://bit.ly/2zaes40)

Među glavnim liderima Evropske Unije gradi se konsenzus o stvaranju novog sanacionog fonda od 500 milijardi evra za ekonomske posledice pandemije. Ovoga puta fond bi bio sastavni deo budžeta Evropske Unije i ne bi podrazumevao pozajmice koje moraju da se vrate.

Angela Merkel, nemačka kancelarka i Emanuel Makron, francuski predsednik, predložili su juče osnivanje posebnog budžetskog fonda za sanaciju ekonomskih posledica pandemije u iznosu od 500 milijardi evra (545 milijardi dolara).

Evropska Unija je već ranije donela paket ekonomske pomoći u iznosu od 550 milijardi evra. Međutim, ovaj paket, koji nije bio sastavni deo novog budžeta, zasnovan je na principu doprinosa članica i jeftinih kredita, što znači da svaka članica koja iz njega pozajmi novac mora da ga vrati. Taj paket je posledica martovskih i aprilskih pregovora oko ekonomske pomoći kada su Španija i Italija predlagali finansiranje putem tzv. korona obveznica u iznosu od 1,5 triliona evra, kojima bi se trošak ekonomskog paketa rasporedio na sve članice evro zone. “Severne” članice (Holandija, Danska, Finska, Švedska, Austrija itd) odbile su tada ovakav princip finasiranja.

Novi paket je prevazišao ovaj problem jer je fond vezao za novi budžet EU za period 2021-2027. Paket od pola triliona evra obezbediće Evropska komisija dodatnim zaduživanjem na finansijskim tržištima. (Komisija ima visok kreditni rejting i može da se jeftino zaduži za razliku od zemalja sa visokim javnim dugom, čiji je kreditni rejting lošiji a zaduživanje skuplje.) Budžetska sredstva se po prirodi stvari isplaćuju bezpovratno i ne računaju se kao dug država koji ih koriste, već kao dug Evropske Unije, što znači da će se trošak finansiranja ekonomske sanacije - od ćega će najviše koristi imati najpogođenije zemlje (Španija i Italija) - rasporediti na najbogatije članice, tj. zemlje koje najviše doprinose budžetu.

Ovaj predlog još uvek nije usvojen dok ga ne usvoji svih 25 članica EU. Međutim, činjenica da ga je ovaj put predložila Nemačka, koja je u prošlosti bila glavni suprotstavljeni ovakvim predlozima, sada značajno uvećava verovatnoću da će on biti prihvaćen.

The Economist predviđa da će BDP Evropske unije ove godine biti niži za 7,4 odsto, dok je 2009. godine pad iznosio 4,3 odsto. Špansku i italijansku privredu očekuje pad od više od 9 odsto.

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

Pročitajte još

pošaljite komentar

Nema komentara