Naučnici upozoravaju: Ako se smanji broj divljih pčela, prete nestašice hrane

Foto: Pixabay

Smanjenje boja pčela u prodručjima gde se stanovništvo bavi poljoprivredom moglo bi da ograniči proizvodnju nekih prehrambenih kultura, pokazala je studija koja je nedavno objavljena u Sjedinjenim Američkim Državama, piše Gardijan.

"Usevi koji su imali više pčela na raspolaganju dali su znatno veče prinose. To nas je iznenadilo, nismo očekivali da zavise od njih u tolikoj meri", izjavila je Rahela Vinfri, sa Univerziteta Rutgers, koja je učestvovala u najnovijem istraživanju.

Dodaje se da su naročito ugrožene divlje pčele, kao što su na primer bumbari.

Sve to može imati globalne posledice i izazvati velike nestašice hrane, uopozoravaju naučnici, jer pčele oprašuju brojne biljne vrste koje se koriste u ljudskoj ishrani.

Oni gube svoja staništa zbog upotrebe toksičnih pesticida i sve većih klimatskih promena, a domaće pčele, koje uzgajaju pčelari susreću se sa brojnim bolestima.

Sve su to činjenice koje brinu i upozoravaju da tri četvrtine biljnih ptehrambenih kultura u svetu moglo da ostane bez oprašivača.

Od sedam biljnih kultura koje su posmtrane u 13 američkih saveznih država, čak pet je pokazalo da im neodostatak pčela itekako može smanjiti prinose.

Tu spadaju jabuke, borovnice i trešnje.

Napominje su da su divlje pčele često efiksaniji oprašivači od domaćih pčela, kao i da je nekoliko vrsta u ozbiljnom opadanju.

Rđavi prugasti bumbar, na primer prva je vrsta koja je stavljena pod zaštitu 2017. godine, jer je u poslednjih 20 godina njegova populacija opala za čak 87 odsto.

U Kaliforniji, gde se inače gaje bademi, svake godine na pašama gostuje veliki broj domaćih pčela, koje se dovoze u zatvorenim košnicama, baš zbog njihove velike uloge u oprašivanju te biljke.

Sjedinjene Države su među liderima u trendovima povećane proizvodnje hrane, pa samim tim ne vode brigu o ovim insektima.

Praktikuju velike površine sa jednom vrstom useva, koriste velike količine insekticida i uništavaju divlje bilje, koje je neophodno pčelama.

ŠTA KAŽU PODACI I PROGNOZE

Prema podacima Ujedinjenih nacija, količina useva koja je zavisna od insekata i drugih oprašivača povećala se za 300 odsto u poslednjih pola veka.

Nedostatak oprašivanja može doprineti da određene vrste voća i povrća postanu skuplje i ređe, dok neće uticati na kulture poput pirinča, pšenice i kukuruz koje se oprašuju pomoću vetra.

Naučnici savetuju da se poljoprivrednici bolje informišu o značaju oprašivanja i da koriste propisane količine pesticida i veštačkih đubriva.

Upozoravaju da se problemi sa nestašicama hrane neće destiti za 10 ili 20 godina, je su već sada vidljivi.

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Komentari (2)

  • Radoje

    U Srbiji bi pcelarstvo trebalo da postane drzavni posao gde bi pcelari imali kamione sa pcelama a "pasnjake" bi organizovale poloprivredne zadruge po potrebi. Med bi tu imao sporednu ulogu i drzava bi ga prodavala za podmirivanje troskova.

  • Slavko

    ""Usevi koji su imali više pčela na raspolaganju dali su znatno veče prinose. To nas je iznenadilo, nismo očekivali da zavise od njih u tolikoj meri", izjavila je Rahela Vinfri, sa Univerziteta Rutgers, koja je učestvovala u najnovijem istraživanju." Otkrila rupu u saksiji. Nesretnicu je iznenadilo ono što kod nas svaki poljopšrivrednik zna od rođenja! Sledimo SAD i - uništićemo planetu.