Norveška nastavlja da širi naftne bušotine na Arktiku

Foto: Pixabay

Norveška planira da proširi operacije eksploatacije nafte u prethodno netaknuta područja Arktika, potez za koji ekološki aktivisti upozoravaju da bi mogao da ugrozi osetljiv ekosistem i čak započne vojni spor sa Rusijom, piše Gardijan (The Guardian).

Javna konsultacija po pitanju otvaranja devet novih norveških bušotina zatvorena prethodne nedelje, a navedena područja su znatno više severno na Arktiku nego područja za eksploataciju koje je američki predsednik Donald Tramp najavio na Aljasci.

Stručnjaci kažu da je područje smatrano veoma rizičnim, kako po pitanju očuvanja životne sredine tako i u smislu profitabilnosti.

Takođe navode da odluku prati rizik od suprotstavljanja drugim nacijama koje su potpisale Svalbardski sporazum, koji reguliše aktivnost u arhipelagu.

Ilan Kelman, profesor na norveškom Agder Univerzitetu, kaže da ne postoji siguran način eksploatacije nafte u arktičkim uslovima.

"Nezavisno od promena životne sredine, Arktik je veoma surovo mesto. Mnogo toga može poći po zlu, a kad se to desi može izazvati znatnu štetu na duže vreme", naveo je.

Helge Rigvik, istoričar proizvodnje nafte Univerziteta u Oslu, kaže da je potez Norveške posledica krize u industriji, koja se nedavno pogoršala usled pandemije koronavirusa.

"Kada je vlada premijerke Erne Solberg najavila aukciju zakupa, to je bila kulminacija procesa od više decenija u kojem je Norveška išla sve više prema severu", kaže ona.

Norveška je u junu postavila očekivanu granicu kod ivice okeanskog leda južno od Svalbarda. Ekploatacija nafte severno od ivice leda nije dozvoljena.

Ekološke grupe WWF, Greenpeace i Nature & Youth poslale su vladi Norveške otvoreno pismo u kojem je navedeno da je u svih 24 prethodnih koncesija između 2002. i 2019. godine vlada odobrila license za rad u područjima gde se vladina organizacija odgovorna za regulaciju naftnih resursa protivila istraživanju.

"Budući da još uvek nemamo tehnologiju potrebnu za čišćenje izlivanja nafte u artktičkoj sredini, stvarno nema smisla da se nastavi sa ’offshore’ bušenjem tamo", rekao je Kelman.

Potez Norveške takođe nosi rizik od povećanja tenzija sa Rusijom, za koju područje ima ogroman strateški značaj.

"U prethodnih par godina Rusija je modernizovala svoju severnu flotu nuklearnih podmornica i proširila svoje vojno prisustvo na obližnjem Franc Jozef arhipelagu. Zvanično Rusija podržava Svalbard sporazum, ali bi norveške operacije u prethodno netaknutoj teritoriji mogle biti smatrane agresivnim", kaže Rigvik.

Krajnji rok za podnošenje prijava za koncesije je početak 2021. godine, sa planiranim odobrenjem nedugo nakon toga.

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara