Od viška boli glava: U hrvatskim skladištima propada 40.000 tona krompira

Foto: Pixabay

Velika količina krompira u Hrvatskoj čami u skladištima. Prema proceni stručnjaka, na hrvatskom tržištu je trenutno oko 40.000 tona krompira viška, od ovogodišnjeg roda od oko 130 hiljada tona.

Kako piše Jutarnji list, kako bi se plasman ove kulture poboljšao, i kako bi se povećale šanse za pristup evropskim fondovima, trebalo bi ukrupniti posede na kojima se on uzgaja i izboriti se da ta biljka dobije status zasebne kulture i povrća. 

Krompir se Hrvatskoj proteklih godina proizvodio na 10.310 hektara, koliko je bilo zasejano tokom 2014.godine, dok je prošle godine bio posađen na 9.387 hektara.

Prošle je iz domaćih izvora pokriveno između 80 i 85 posto potreba za tom namirnicom. 

U robnoj razmeni krompira Hrvatska ostvaruje deficit koji je u prva tri meseca iznosio 7,54 miliona evra, dok je za celu 2019. godinu bio ukupno 13,5 miliona evra.

"Trenutna otkupna cena kasnih sorti krompira pala je na oko 0,7 kuna (oko 0,1 evra, ili oko 15 dinara) za kilogram, dok je prošle godine bila 1,20 kune (15 evro centi). Pritisak... stiže od uvoznika koji na evropskom tržištu kupuju tržišne viškove, posebno viškove ranih sorti krompira", ocenjuju u Smarteru.

Prema toj analizi, to dovodi do nagomilavanja viškova kod proizvođača u Hrvatskoj, koji sa svojom cenom ne mogu da konkurišu uvoznicima, pa bi po tom pitanju trebalo da interveniše Ministarstvo poljoprivrede i pronađe model za subvencionisanje, kako bi se izbeglo propadanje ogromnih količina hrvatskog krompira.

OGROMAN PAD ZAPOSLENIH U POLJOPRIVREDI

U suprotnom bi mogla da se dovede u pitanje količina zasada tokom naredne sezone.

Pritisak na tržište ove jeseni je jako veliki, pa zbog problema sa skladištenjem može da dođe do propadanja velike količine ovogodišnjeg roda.

Prema podacima "Tržišnog informacijskog sustava u poljoprivredi", cene krompira u prvoj nedelji novembra u Hrvatskoj su u prodavnicama bile oko  4,69 kuna (61 evro cent) za kilogram, što je više nego u istoj nedelji prošle godine kada je cena bila 4,57 kuna (60 evro centi). 

Sa druge strane na veletržnicama cene su bile 2,31 kunu (30 evro centi) za kilogram u prvoj nedelji novembra, što je niža cena u odnosu na prošlu godinu kada je kilogram bio 3,02 kune (39 evro centi).

Prosečni prinosi krompira u Hrvatskoj još su niski, nestabilni i veoma podložni uticaju vremenskih prilika. Izuzetak su veći proizvođači krompira koji postižu prinose i to ih u potpunosti izjednačava sa najboljim evropskim praksama.

"EU zemlje svojim proizvođačima i otkupljivačima obilno pomažu skrivenim subvencijama, koje im osiguravaju da spasu svoju proizvodnju i tržišne viškove plasiraju izvan svojih tržišta kako bi pokrili troškove proizvodnje svojih proizvođača", zaključak je stručnjaka iz Smartera.

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara