Ose će se možda koristiti umesto pesticida

Foto: Nova ekonomija

Neretko vlada uverenje da su ose beskorisni insekti i da imaju ulogu štetočina. Ipak, naučnici su nedavno otkrili da su one veoma značajne upravo u hvatanju štetočina, proizvodnji prirodnih antibiotika, oprašivanju biljaka, ali i kao zamena za pesticide u poljoprivredi, piše The Guradian.

Nedavno se pojavila sveobuhvatna naučna studija koja je pružila odgovor na pitanje o tome koja je zapravo uloga osa u živom svetu i u prirodnoj ravnoteži. Studija se fokusirala na 33.000 poznatih vrsta osa predatora, koje žive u svim krajevima sveta.

Ose iz roda wespula, koja su poznate i pod nazivom yellowyacket (žuta jakna), stršljenovi, kao i čest nadimak koji im se dodeljuje poput "napasti za izletnike", čine zapravo mali udeo u svim vrstama osa i obično se smatra da su one štetočine.

Međutim, naučnici kažu da su i one korisne u borbi protiv insekata guseničara koji napadaju zasade povrća, a otrov ose yellowyacket istražuje se i kao lek koji će se eventualno koristiti u lečenju karcinoma.

Ipak, neretko se može čuti čak i od samih naučnika da je proučavanje osa bespotrebno i da se umesto toga treba posvetiti proučavanju pčela, jer su one korisnije.

"Prikupili smo dokaze koji ukazuju na to da ose zaslužuju mesto na listi značajnih vrsta insekata, koji doprinose ravnoteži ekosistema. Ose bi mogle biti jednako vredne kao i drugi insekti, poput pčela na primer, samo im se treba više posvetiti u istraživanjima," kaže Seirian Sumner sa Univerzitetskog koledža u Londonu. 

U studiji, objavljenoj u časopisu Biological Reviews, analizirano je 500 naučnih izveštaja o osama. 

Od 100.000 vrsta poznatih osa, 70.000 su parazitske vrste i prilično dobro proučene. Već je pozanto da se one mogu koristiti u poljoprivredi za suzbijanje štetočina, bez upotrebe insekticida. 

U svetu postoji oko 22.000 vrsta pčela i one su zapravo ose koje su "zaboravile da love", pokazuje istraživanje.

PČELARI USKORO DOBIJAJU DIGITALNU MAPU PČELINJAKA

UPOTREBA OSA U POLJOPRIVREDI

Naučnici procenjuju da bi upotreba osa predatora u poljoprivredi umesto pesticida mogla da donese korist od 400 milijardi dolara godišnje. One bi zapravo lovile insekte koji nanose štetu usevima.

Nedavna istraživanja otkrila su da upravo obične ose, koje spadaju u vrstu predatora, mogu da suzbiju najezdu takozvanog "jesenjeg crva" koji napada brazilske useve kukuruza, ali i vrstu moljca koji jede šećernu trsku. 

Problem je međutim što se uloga osa u poljoprivredi slabo razmatra, navode naučnici.

Inače, oko 1.000 vrsta lovačkih osa živi u zajednicama dok ostale vrste žive usamljeničkim načinom života.

"Usamljene" ose poseduju neverovatan koktel otrova koji parališe plen, a sadrži i dosta antibiotika. Mnoge vrste tih osa zakopavaju svoja jaja zajedno sa paralisanim plenom, kako bi malim osama obezbedile hranu kada se izlegu.

"Te ose se brinu da njihova hrana bude na pravi način konzervirana, sve je to već našlo primenu i u tradicionalnoj medicini," dodaje Sumner.

Njegova analiza pokazuje da ose oprašuju najmanje 960 biljnih vrsta, od kojih je 164 u potpunosti zavisi od osa. Naučnici ne isključuju ni ulogu u oprašivanju biljaka koje imaju takozvane ose predatori.

"Ako grabljivice poput žutih jakni (yellowjackets) stavite pod mikroskop videćete da su prilično dlakave i da zbog toga mogu da budu prekrivene polenom, što znači da učestvuju u oprašivanju biljaka", napominje Sumner. 

 Larve osa se koriste i u ljudskoj ishrani, u zemljama poput Japana, Indije i Venecuele. 

Ipak, prevazilaženje predrasuda o ulozi osa u živom svetu neće biti lako, kažu naučnici, upravo zato što im se još od antičkih vremena pripisuje uloga "negativaca" u živom svetu.

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara