Pandemija drastično izmenila ponašanje potrošača

Foto: Pixabay

Stručnjaci smatraju da je pandemija koronavirusa potpuno promenila obrasce psihologije potrošača širom sveta, a složenost krize, njena snaga i broj varijabli otežavaju buduća predviđanja stanja na tržištu, piše South China Morning Post.

Stručnjaci za ponašanje potrošača kažu da globalna finansijska kriza 2009, teroristički napad 11. septembra 2001, kao i Velika depresija koja je počela 1929, daju neke naznake o tome kako i kada bi globalna potrošnja mogla da se oporavi. Ali složenost krize, njena snaga i broj varijabli otežavaju predviđanja u vezi sa njim.

"Pandemija koronavirusa je potpuno promenila obrasce ponašanja potrošača širom sveta. Ljudi se plaše, a kada se ljudi plaše prelaze na modus preživljavanja", kaže psiholog iz Los Anđelesa Džesi Garsija, koji je i izvršni direktor konsultantske kompanije My Marketing Auditors.

Profesor psiholohije na američkom Univerzitetu Vajdner u Pensilvaniji Ros Stajnman ocenjuje trenutno ponašanje onlajn potrošača kao "frenetično".

"Potrošači osvežavaju i osvežavaju i osvežavaju veb-sajtove kako bi obezbedili vreme dostave namirnica, kupili toalet papir iz uobičajenog hipermarketa i napabirčili pirinač i supu u konzervi na Amazonu".  

On smatra da porast broja zaraženih samo doprineti ovakvom ponašanju potrošača.

"Izražen skok slučajeva zaraze koronavirusom samo će pojačati tu frenetičnost", kaže Stajnman.

Vanredni profesor primenjene psihologije na hongkongškom Univerzitetu Lingnan Viki Jung smatra da se pravljenje zaliha u strahu može se objasniti konceptom "informacionog konformiteta".

"Kada ljudima nedostaju saznanjai i kada se nalaze u neizvesnoj situaciji, oni teže tome da prate ponašanje grupe i slepo se toga pridržavaju, ali kada dođu do više informacija, oni razmotre situaciju i panika polako nestane. Tokom ove pandemije, ljudi su pretežno nervozni i zabrinuti jer osećaju da im je nestao osećaj kontrole", kaže Jung.

Stručnjaci za ponašanje potrošača kažu da pandemija, za razliku od novijih globalnih kriza kao što su teroristički napadi 11. septembra 2001, nije u tolikoj meri jedan snažan šok u sistemu, već je više izvor zabrinutosti koji bi mogao da se povuče i ponovo pojavi.

"Možda ćemo morati da sve ponovo zatvorimo u oktobru ili avgustu. I to bi moglo da traje godinama. Što se više puta to desi, to će više štete biti po plutajuću psihologiju potrošača", kaže ekonomista pri američkom Državnom univerzitetu u Mičigenu Čarli Balard.

Osim toga, u odnosu na finansijsku krizu 2009. i Veliku depresiju, kada je najveća šteta u početku bila koncentrisana u finansijskom sektoru, tokom ove krize je cela ekonomija stala u isto vreme, sa drastičnim posledicama po zaposlenost i potrošnju.

"Tačno koliko vremena će trebati da se ponašanje potrošača vrati u normalu zavisi od psihološke otpornosti svakog pojedinca, uključujući i koliko brzo može da se prilagodi promeni, koliko je optimističan i da li može da primeni strategije da povrati osećaj kontrole", ocenjuje Viki Jung.

Neki stručnjaci čak smatraju da će se zbog pandemije ponašanje potrošača možda trajno promeniti. Andreas Kapes, predavač na londonskom Univerzitetu Siti, misli da je „malo verovatno“ da će se ljudi vratiti životu kakav je ranije bio kada se pandemija završi: "Sada nas kriza tera da promenimo ponašanje i možda ćemo shvatiti da nam novi način više odgovara".

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

Pročitajte još

pošaljite komentar

Nema komentara