Prostor za delovanje civilnog društva na Zapadnom Balkanu se sužava

Foto: Globalna inicijativa screenshot

Prostor za delovanje civilnog društva neprestano se smanjuje na Zapadnom Balkanu, organizacije su pod sve većim pritiskom vlasti, a aktivisti su sve više zabrinuti zbog svoje bezbednosti. Problemi nevladinog sektora i modeli po kojima se organizacije civilnog društva u regionu bave pitanjima organizovanog kriminala i korupcije bili su tema onlajn diskusije na kojoj je predstavljen novi izveštaj Globalne inicijative "Snažniji zajedno: Jačanje otpornosti civilnog društva na zapadnom Balkanu".

Malo je organizacija civilnog društva (OCD) na zapadnom Balkanu koje se direktno bave organizovanim kriminalom ili korupcijom. To je iznenađujuće s obzirom na uticaj i pretnje organizovanog kriminala u regionu.

OCD koje se bave ranjivostima na organizovani kriminal i korupciju, ili koje rade na pitanjima kao što su upotreba droga, reintegracije nakon zatvorske kazne, slobode medija, pitanja životne sredine i marginalizovanih grupa ipak postoje.

"Preko sto hiljada organizacija civilnog društva registrovano je širom zapadnog Balkana, koje se bave ljudskim pravima, demokratizacijom društva i vladavinom prava, kulturom, pitanjima mladih i obrazovanja. Svega nekoliko njih se bavi pitanjima korupcije i organizovanog kriminala", navela je diskusiju Kristina Amerhauzer iz Globalne inicijative.

Najveći problemi sa kojima se OCD suočavaju su sistemski nedostaci koordinacije i solidarnosti među organizacijama i malo sredstava za širenje i razmenu uspeha i dobre prakse.

Problem predstavlja i to što zaposleni u ovim organizacijama često nisu zaposleni za stalno, već rade na projektnoj osnovi.

Večina finansiranja je dolazi iz međunarodnih izvora, uglavnom se radi o kraćem oblicima podrške koji se uglavnom fokusiraju ne veće projekte, organizacije i gradove.

Lokalno finansiranje i finansiranje od strane lokalnih vlasti "uglavnom zahteva nešto zauzvrat", pokazuje izveštaj Globalne inicijative.

Pored toga, ponekad nedostaje svest o vezama između organizovanog kriminala i osnovnih pitanja socijalne zaštite i razvoja, što stvara strukturnu prepreku za izgradnju otpornosti na organizovani kriminal.

Pored izazova koji predstavlja organizovani kriminal, ove grupe često su posmatrane kao „autsajderi“ i od strane lokalnih vlasti i vlada širom regiona.

Milan Stefanović, predstavnik NVO Protecta, kaže da se OCD širom Srbije suočavaju sa pritiskom lokalnih vlasti, kao i same Vlade. 

"Protecta je počela sa radom 90-ih godina u cilju da se bori protiv vlasti Slobodana Miloševića i organizovanog kriminala. U to vreme OCD su posmatrane kao izdajnici u Srbiji, mi smo često bili hapšeni. Praktično 23 godine kasnije, imam utisak da se ništa nije promenilo u Srbiji", rekao je Stefanović.

"Imam utisak da sam protraćio život, a da je demokratski napredak minimalan. Organizacije civilnog društva su i dalje državni neprijatelji", naglasio je Stefanović.

Stefanović je rekao da je u ovakvim uslovima organizacijama civilnog društva veoma teško da rade, a kamoli da se bore protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Rad organizacija civilnog društva širom zapadnog Balkana od vitalnog je značaja za borbu protiv organizovanog kriminala u regionu, saglasni su učesnici u diskusiji.

Oni pružaju obuku i podršku novinarima koji izveštavaju o kriminalu i korupciji, uče mlade u regionu o rizicima nelegalnih aktivnosti i načinima da se tome suprotstave, i podržavaju ljude koji su pogođeni tim zločinima.

Izveštaj pokazuje da su pojedinci i grupe u zajednici u stanju da izgrade svoje individualne i kolektivne kapacitete za reagovanje i oporavak od organizovanog kriminala.

Ovaj izveštaj pokazuje da hrabre i posvećene OCD širom zapadnog Balkana rade isto, ali da bi im koristila dalja podrška koja bi pomogla u jačanju otpornosti zajednica, zaključuje se u diskusiji.

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara