Psiholozi: Ne očajavajte, postoji rešenje za zamor od pandemije

Foto: Pixabay

Neki lekari već su upozorili da nakon pandemije tek predstoji borba za snižavanje broja  mentalnih bolesti u društvu, piše portal World Economic Forum. Zbog toga klinički psiholozi savetuju kako ljudi mogu da se suočavaju sa iscrpljujućim problemima u komunikaciji koje nameće pandemija.

Ako ste se psihički umorili od pandemije, pa ste napeti, depresivni ili iscrpljeni, nema velikog razloga da zbog toga brinete jer se to dešava mnogim ljudima.

Klinički psiholog Dejvid Sobara i profesor na Univerzitetu Arizona u razgovoru za taj portal objašnjava kako oni mogu da se ublaže.

Prema njegovim rečima tokom pandemije postoje objektivno stresne situacije: gubitak posla, finansijska nesigurnost, neumerenost u hrani, borba sa bolešću.

Izdvaja i nekoliko novih pitanja koja muče ljude tokom pandemije.

"Kako recimo da se izborim sa komplikovanim radnim zadatkom, ako je u određenom trenutku vaše dete pronašlo flomastere i šara njima po zidovima dnevne sobe? Da li ćete se vratiti na posao? Da li ćete imati para za kiriju? Da li će deca konačno krenuti u školu?", kaže ovaj psiholog.

On naglašava da se mnogi ljudi trenutno osećaju kao trenutno ne mogu da kontrolišu situaciju, pa sa tim osećajem neminovno dolazi i stres.

"Takođe znamo da su ljudi veoma otporni i da mogu da se prilagode svim teškim okolnostima. Mi to često radimo tako što povećamo sopstvene resurse za suočavanje sa problemima. Društvena podrška i pripadnost ključna su rešenja da se stres ublaži. Uprkos okolnostima, uvek postoji prostor za normalnu komunikaciju sa prijateljima i porodicom na pravi način", smatra Sobara.

Napominje i da može doći i do krize u brakovima.

"Treba da se potrudimo da se prilagodimo, da slušamo svoje partnere, da im pomognemo da se bolje osećaju, da im stavimo do znanja da spremni da ispunimo njihove potrebe."

TOKOM PANDEMIJE BLIŽI PORODICI

Sobara zapaža i da smo u vreme pandemije bliži porodici, lako možemo da prepoznamo izraze lica, specifičan govor tela, jezičku intonaciju, pa tvrdi da to ukazuje na emocialni značaj razgovora.

"To nam pomaže da se bolje razumemo sa onima koji su nam najbliži. Sa druge strane Zum i drugi oblici računarskog posredovanja u razgovorima donose veće nerazumevanje u komunikaciji. Naša čula i umovi moraju mnogo više da rade na tome da pročitaju one znakove koji su manje primetni nego kada je reč pravom susretu i to izaziva umor", kaže Sobara.

Primećuje i da se mnogi ljudi odlučuju da tokom Zum razgovora bude aktivan samo video link onog koji govori, jer ne žele da se previše umaraju.

"Ja, recimo, više volim da pozovem ljude telefonom i da sa njima razgovaram na taj način, manje je zamorno. Zato, ako nam prave problem, suočimo se sa Zum konferencijama na pravi način, je ćemo još neko vreme biti zavisni od njih", poručuje Sobara.

Mnogi su se tokom prvih dana izolacije nadali da će se život vratiti u normalu za nekoliko nedelja, ali ih je stvarnost demantovala.

Klinički psiholozi tvrde da je skoro trećina ljudi u Americi napeta ili depresivna zbog pandemije korona virusa.

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara