Radnu snagu SAD čekaju drastične promene usled pandemije

Foto: Pixabay

Desetine miliona radnika u americi počeli su u martu sa radom na daljinu uoči trenutno pandemije koronavirusa, uglavnom u višim oblastima poput tehnološke, finansijske i medijske industrije. Međutim, četiri meseca kasnije, sve se više čini da će ovakav način rada postati bliži normali za američku radnu snagu i dovesti do znatnih promena u ekonomiji, piše The Atlantic.

Tehnološka kompanija Gugl saopštila je u julu da će otprilike 200,000 zaposlenih nastaviti sa radom od kuće do najmanje narednog leta.

Mark Zakerberg rekao je da očekuje da barem pola radne snage Fejsbuka trajno radi na daljinu do kraja decenije, dok je kompanija Tviter saopštila zaposlenima da mogu trajno da nastave sa radom na daljinu ukoliko se za to odluče.

Kako korporativni giganti sve više podržavaju ovakav tip rada i kancelarijski prostor postaje manje potreban, stvara se nemir u tržištima nekretnina u velikim gradovima gde se obično kombinuju visoko plaćeni poslovi sa skupim rentama.

Takođe, ako zaposlenima rad u gradskim kancelarijama postane zauvek neobavezan, neki će se preseliti dalje od velikih gradova.

Ovakve promene, iako u početku male, mogle bi da dovedu do znatnih ekonomskih, društvenih i političkih posledica.

Jedna od takvih promena odnosi se na američku uslužnu industriju, gde se broj zaposlenih u toj industriji od 2000. godine povećao trostruko više u odnosu na ostatak radne snage.

Međutim ovom periodu rasta možda je sada kraj, kako navodi Dejvid Autor, profesor ekonomije na Univerzitetu MIT, kao i član operativne grupe univerziteta za rad budućnosti. On previđa da će porast rada na daljinu dovesti do načina života koji stvara manje radnih mesta za druge.

Kako se sve više zaposlenih prebacuje na rad od kuće, to će dovesti do znatno manje radnih mesta u aviokompanijama, hotelima, restoranima, i ostalim uslužnim oblastima poput javne transportacije ili održavanja velikog broja poslovnih prostora. Trenutno je otprilike 30 miliona amerikanaca zaposleno na ovakvim položajima.

Međutim Adam Ozimek, glavni ekonomista kompanije Upwork, navodi da što je društvo bogatije, više troši na uslužne delatnosti. Kako sve više porodica krene da napušta velike gradove poput San Franciska i Njujorka, to bi moglo da stimuliše rast novih restorana i prodavnica u manje bogatim delovima zemlje.

Druga moguća promena je društvena, gde iako kancelarija nije idealna zajednica, za mnoge ljude služila je kao stalna zajednica u doba gde institucija poput religijskih kongregacija i sindikata ima sve manje.

Ako kompanije vide da njihovim zaposlenima rad na daljinu ne odgovara, kao i da umanjuje stvaranje društvenih veza, mogle bi da završe eksperiment i vrate se na staro.

Kompanija Fejsbuk nedavno je iznajmila ogroman poslovni prostor od 730.000 kvadratnih stopa u centru Menhetna, manje od tri meseca nakon objave nove polise za rad od kuće.

Treća moguća promena tiče se političke rasprostranjenosti po zemlji, gde je trenutno Demokratska stranka SAD neefikasno podeljena širom zemlje. U izborima liberali dominiraju u gradovima, dok gube u manje naseljenim mestima.

Tri najveća gradska područja u americi, Njujork, Los Anđeles i Čikago, gubile su populaciju čak i pre trenutne krize, tako da bi ovakva demografska promena mogla da utiče na američku politiku.

Međutim, ako vakcina bude dopremljena do početka 2021. godine, političko stanje moglo bi da ostane isto kao dosadašnje. Takođe je moguće da oni koji napuste gradska područja samo traže veće kuće sa više prostora, i da će i dalje biti u dometu grada, što bi pre sugestiralo na manje migracije do predgrađa radije nego na drastične promene.

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara